Дворац Царицино
Legion Media
Велики дворац је прави бисер Петерхофа, комплекса палата и вртова у близини Санкт Петербурга. Ту, у Петерхофу, који је познат и као „руски Версај”, била је резиденција руских царева. Данас се у дворцу налази музеј који располаже са преко 3500 експоната: слика, предмета од порцелана и тканине, намештаја и личних предмета руских владара. Комплекс Петерхоф такође обухвата и неколико мањих двораца. У једном од њих, под називом Фармерски дворац, уграђен је први лифт у Русији.
Главна резиденција руских царева, Зимски дворац, импресиван је због своје невероватне величине. Има 1057 соба, 1786 врата, 1945 прозора и 117 степеништа. Његове дворане краси 176 скулптура. Данас је Зимски дворац главна зграда музеја „Ермитаж”. У њему посетиоци могу да виде милионе експоната од праисторије до данашњих дана, укључујући ремек-дела Леонарда да Винчија, Анрија Матиса и Рембранта.
Подигнут 1636. године, Теремни дворац у московском Кремљу комбинује елементе италијанске и древне руске архитектуре. Унутрашњи зидови украшени су необичним орнаментима, хералдичким мотивима и сликама на библијске теме. Иако првобитна декорација није сачувана, рестаурација из 19. века изведена је са укусом уз задржавање стила 17. века.
Јужна резиденција царске породице, Ливадијски дворац, постао је опште познат када су се у фебруару 1945. године ту срели Стаљин, Рузвелт и Черчил на Кримској конференцији, када се дискутовало о послератном изгледу Европе.
Три царице (Катарина I, Јелисавета Петровна и Катарина II) нису штеделе ни новца ни труда да створе један од најлепших двораца у Европи. Најпрепознатљивији део Катарининог дворца је Ћилибарска одаја, у којој су панели и декорације начињене од ћилибара.
Одају је од Фредерика Вилхелма Пруског добио руски цар Петар I. За време Другог светског рата нестала је без трага, а данас посетиоци дворца могу да виде реконструисану верзију овог ремек-дела.
Гатчински дворац је био омиљено место за одмор царске породице. Једна од најзанимљивијих ствари у овом дворцу је тајни пролаз са бројним ходницима и скривеним собама. Пролаз је становницима дворца омогућавао не само да неприметно напусте палату, већ и да се брзо крећу међу различитим деловима грађевине.
Дворац Царицино на југу Москве има жалосну историју. Пројектован је као резиденција за Катарину Велику, али нико у њему никада није живео. Вековима је дворац био напуштен и крајем 20. века је био у ужасном стању. Тек после свеобухватне рестаурације од 2005. до 2007. године постао је поново прелепо здање какво су архитекте некада замислиле.
Познати италијански архитекта Франческо Бартоломео Растрели пројектовао је овај дворац на захтев државника Михаила Воронцова. Величанствен и луксузан, постао је неподношљив терет за Воронцова, који је био принуђен да га преда држави. Крајем 18. века цар Павле I поклонио је дворац Малтешким витезовима који су уз главно здање дозидали Малтешку капелу. Данас се ту налази Суворовска војна школа, па се дворац не може лако посетити. Међутим, туристи увек могу да присуствују концертима оргуљске музике у капели.
Овај дворац је подигнут по наређењу царице Катарине II као награда кнезу Григорију Потјомкину за успешно припајање Тауриде (Крима) 1783. године. Таврически дворац је значајно утицао на руску архитектуру. Аристократија је своја сеоска имања подизала по узору на њега.
Дрвени дворац цара Алексеја Михаиловича са 270 соба украшених сликама и дуборезом подигнут је 1667. године без коришћења икаквог везног материјала или ексера. Порушен је у 18. веку, али је 90-их година реконструисан на задовољство свих љубитеља руске дрвене архитектуре.
Пројектовао га је италијански архитекта Карло Роси и данас је једно од најлепших здања Санкт Петербурга. Дворац је задивио не само становнике града, него и странце. Британски краљ Џорџ IV је, након што је чуо много о њему, чак замолио руског цара Николаја I да му на поклон пошаље макету дворца.
Завршен 1849. године, Велики кремаљски дворац је данас главни дворац у земљи и званична резиденција председника Русије. Дворац је могуће посетити, али то задовољство није за сваки џеп. Двочасовни обилазак кошта преко 80 долара.
Подигнут средином 18. века, Императорски дворац у Тверу био је место за одмор царске породице, која је путовала између Санкт Петербурга и Москве. Грађевина је више пута реконструисана и рестаурирана, при чему је попримила елементе различитих архитектонских стилова, укључујући барок и класицизам.
Константинов дворац је данас пословни и културни центар Санкт Петербурга. Ту се одржавају велики догађаји као што је Самит Русија-ЕУ и Самит Г-20.
Подизањем Петровог дворца Катарина II је обележила руску победу над Отоманским царством (1768-1774). За време великог пожара 1812. године Наполеон је прешао из Кремља у Петров дворац, од којег су његови војници начинили несавладиво утврђење. Данас се у дворцу налазе музеј и хотел.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
