Династија Романов је Русијом владала преко 300 година, све до револуције 1917. године, и за то време је стекла велику колекцију драгоцености које су израдили највештији мајстори. Међу њима су симболи царске власти и Фабержеова јаја, као и различите наруквице и брошеви, којима су се европски изасланици и владари толико дивили да их многи од њих спомињу у својим мемоарима после посете руском царском двору.
После пропасти царства и разорног грађанског рата, млада социјалистичка држава није губила време и почела је продају овог накита како би прикупила новац за изградњу новог друштва. Непроцењиво благо које је стари режим брижљиво сакупљао и љубоморно чувао продавано је на аукцијама или директно америчким и европским милионерима.
На познатој фотографији, коју је совјетска комисија начинила 1922. године, може се видети велики део колекције царског накита Романових.
Из слободних извораНеки предмети, углавном женски накит, подељени су у мање комаде и тајно распродати. Неки су нове власнике пронашли у иностранству или су нестали без трага. Међутим, извесни значајни комади накита остали су у земљи и данас се чувају у трезорима Кремља.
Руска царска круна, позната и као велика царска круна, била је главни симбол власти у Русији од 1762. до 1917. године. Користили су је владари почев од Катарине II, па све до Николаја II. Направили су је за Катарину II дворски златар Георг Фридрих Екарт и мајстор за дијаманте Жереми Позје за само два месеца. Круна је украшена са 4936 дијаманата (2858 карата), 75 великих бисера и огромним драгим каменом спинелом од 398,72 карата.
После револуције 1917. године круна је, на срећу, сачувана и остала у земљи. Данас је део колекција Дијамантског фонда, али није изложена за јавност, јер је напросто сувише вредна. Међутим, како би дочарала величанственост круне, 2012. године је направљена специјална копија, вредна око милијарду рубаља (15,1 милиона долара). Она је излагана широм Русије, па чак и у иностранству.
Још једна драгоценост из Дијамантског фонда је дијадема у облику кокошника која је припадала жени цара Павла I, царици Марији Фјодоровној. Вероватно једина оригинална дијадема Романових која је остала у Русији, преживела револуцију и данас је непроцењиви део колекције државног фонда.
Незаобилазан украс царске невесте, троугласта дијадема у императорском стилу украшена је дијамантима различите величине и облика. Бриолете (издужено драго камење у облику суза) су покретне и подрхтавају светлуцајући и при најмањем покрету главе. Централни украс на дијадеми је редак светлоружичасти дијамант од 13,35 карата.
Прелепа тијара од бисера у облику суза и дијаманата под називом „Руска лепотица” није имала толико среће. Направио ју је 1842. године дворски златар Карл Болин за Александру Фјодоровну, жену Николаја I, а била је омиљен украс руске царице Марије Фјодоровне, данске принцезе која се удала за руског цара Александра III. Дијадема је толико лепа и префињена да ју је царица неко време држала у својим одајама. 1919. године, након што су њен син Николај II и његова породица убијени, Марија Фјодоровна је напустила земљу (поневши са собом само свој свакодневни накит), па је тијара заједно са другим драгоценостима из царске ризнице доспела у руке бољшевика.
Њена даља судбина била је турбулентна. „Руска лепотица” продата је на аукцији у „Кристију” 1927. године компанији „Холмс” која ју је затим продала деветом војводи од Малбороа. Он ју је купио као поклон за своју другу жену, Гледис. Када је она умрла 1977. године, тијара је поново променила власнике и завршила у колекцији прве даме Филипина Имелде Маркос. Након што су она и њен супруг побегли на Хаваје 1986. године, тијара је заједно са целокупном колекцијом Маркосових конфискована од стране власти. Верује се да би поново могла да се појави у јавности, ако влада Филипина одлучи да је да на аукцију или изложи.
Енглеска принцеза Ана са огрлицом за коју се претпоставља да је припадала Марији Фјодоровној.
Getty ImagesЈош један комад накита из колекције Марије Фјодоровне наводно је завршио у власништву британске краљевске породице. Чокер (огрлица уз врат) од дијаманата и бисера са геометријским сафирима и дијамантима продата је на аукцији после смрти Марије Фјодоровне заједно са њеним другим накитом. Наводно ју је купила краљица Мери, а затим је после њене смрти наследила Елизабета II. Често ју је носила краљичина ћерка Ана у посебним приликама као што је гала пријем вече уочи венчања принца Вилијама.
Овај велики сафирни брош био је једна од четири раније непознате драгоцености Романових које је пре неколико година открила библиотека Америчког геолошког завода. Осим фотографија броша, истраживачи су пронашли фотографије тијаре од сафира и дијаманата, сафирне наруквице и огрлице од смарагда. Ове фотографије су пронађене у албуму „Руски дијамантски фонд” из 1922. године, али нису укључене у званичну документацију „Руских царских драгоцености” из 1925. године. Амерички истраживачи су открили да је сафирни брош продат у Лондону 1927. године, али још увек се не зна шта се са њим десило након тога, као ни каква је судбина задесила преостала три комада накита.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
