Какав накит се носио у Старој Русији? (ФОТО)

У древна времена накит је имао заштитну улогу. Тако је било и у Русији. Украси су се на телу носили на оним местима где је животна енергија најрањивија: тамо где се може осетити пулс. Такве су наруквице на рукама, огрлице или украсни оковратници, специјални женски накит који се носи на слепоочницама. Накит су притом носили и мушкарци и жене.

Наруквице (обручи)

У Старој Русији наруквице су се називале „обручи“ (од речи „рука“). Археолози ретко проналазе наруквице у старим мушким гробовима, мада се у летописима спомињу кнежеви и бољари „са обручима на рукама“. Обручи су се сматрали атрибутом власти, а код жена су били показатељ богатства. Правили су се од коже, у њих су се утискивале шаре, или од чврстог ремена обавијеног танком металном траком, или, пак, од једног комада метала (бакра, бронзе, сребра, гвожђа и злата), па и од стакла. Постојале су и расклопиве наруквице – од две полузакривљене половине, повезане кожном или металном копчом (овакве наруквице познате су од времена пре монголске најезде).

Гривна

Гривну (од речи „грива“ у значењу „врат“), као специфичан мушки украс, кнежеви ратници су од кнеза добијали као награду и одличје (у X-XII веку). Притом се гривне проналазе и у словенским женским гробницама, што значи да је то био украс за оба пола. Носиле су се са расклопљеним крајевима према напред или према назад, њихови делови су могли бити склопљени и украшени шарама. Веома популарне су биле спирално увијене гривне. Ако је гривна била танка, на њу би качили перле, округле плочице, стране кованице или звонца.

Накит за слепоочнице

Накит за слепоочнице био је главни заштитни украс руских жена, мушкарци их нису носили. Први накит ове врсте у облику једноставних спирала потиче из трећег-четвртог миленијума пре наше ере, а од IX века компликовани вишеделни украси за слепоочнице постали су већ типичан словенски женски накит. Причвршћују се за капу, за каишић или траку од тканине, која обавија главу, уплићу се у косу, причвршћују за уши. Овај накит се израђивао од различитих метала, али увек са великом умешношћу. Често се срећу алке са седам кракова или зракова – број седам је, наиме, код Словена од давнина био свети број. Оригинални назив овог украса није познат.

Колти

Ово је још један женски украс чији оригинални назив је изгубљен. Термин „колти“ појавио се у XIX веку међу историчарима. Ради се о шупљим металним привесцима, округлим, полукружним или у облику звезда. Причвршћују се на капу, качећи се на „рјасне“ – ланчиће са богато украшеним карикама.

Колти су покривани орнаментима у различитим техникама (филигран, нијело, гравирање). Овај накит био је део свадбеног обреда, на колтима се често срећу симболи раста и плодности: изданци, дрвеће. Претпоставља се да су се у шупљине накита убацивали комадићи тканине натопљене мирисима.  

Фибуле

Главна функција фибула је закопчавање одеће. Помоћу фибуле може се закопчати огртач, мантил, кошуља.

Скупе и лепо обликоване фибуле притом су служиле као украс, њихови задебљани крајеви имали су форму биљака и животиња.

Прстење

Прстење су носили како мушкарци, тако и жене, и то како на десној, тако и на левој руци. Историчарка Вера Бокова тврди да су девојке почињале да носе прстење тек после веридбе – због сексуалног смисла овог украса.

Минђуше

Судећи по археолошким налазима, минђуше су у древна времена биле пре свега мушки ратнички украс. Сматрало се да побољшавају вид, што је било неопходно у боју. Мушким минђушама у Старој Русији посвећен је посебан текст на нашем сајту. Наравно, минђуше су носиле и жене, при чему је било уобичајено да се девојчицама уши буше у раном узрасту, као и данас.