10 чувених позоришта у Санкт Петербургу
Михајловски театар
Stas Levshin (CC BY-SA 4.0)1. Маријински театар
Позориште ове године слави 240. годишњицу постојања. Театар је основан указом Катарине Велике 1783. године. Камена зграда (тада се звао Бољшој театар) подигнута је на Театралном тргу. У то време био је то највећи театарски простор у Европи у коме је дворска трупа изводила оперске, балетске и драмске представе. Управо овде одржана је премијера „Ивана Сусањина“ Катарина Кавоса, једне од првих руских опера, као и Глинкиних дела „Живот за цара“ и „Руслана и Људмиле“, а Маријус Петипа дебитовао је као кореограф. У позоришту су настала таква ремек дела, каква су „Крцко Орашчић“ и „Успавана лепотица“ на музику Чајковског. А 1862. године изведена је „Моћ судбине“, опера коју је Ђузепе Верди написао за ово позориште.
Позориште је 1866. године пресељено у нову зграду и постало „Маријинско“, у част императорке Марије Александровне, супруге Александра Другог. На сцени овог театра бриљирале су Ана Павлова и Матилда Кшешинска, Вацлав Нижински, Михаил Баришњиков и Рудолф Нурејев. Балетском сценом данас суверено господаре Дијана Вишњова, Катарина Кондаурова, Викторија Терешкина, а међу оперским звездама неизоставни су Ана Нетребко, Хибла Герзмава, Василиј Герело и Илдар Абдразаков.
2. Велики драмски театар (Большой драматический театр)
Једно од првих совјетских позоришта отворено је 1919. године на предлог Максима Горког и глумице Марије Андрејеве. Прва премијера био је Шилеров „Дон Карлос“. У почетку су на представама радили песник Александар Блок и ликовни уметници Мстислав Добужински, Борис Кустодијев и Александар Тишлер.
Више од тридесет година на челу позоришта био је Георгиј Товстоногов. Поред тога што је театру удахнуо нови живот, публика је ово позориште необично заволела. Раме уз раме са класиком попут „Варваре“ Максима Горког на репертоару су биле лирске „Вечери“ Александра Володина или „Езоп“, уз „Идиота“ Достојевског.
3. Михајловски театар
Зграда позоришта истинско је оличење храма уметности. Споља је сведена и строга, док ентеријер плени царским луксузом. Није случајно што је изграђена у близини Михајловског замка, резиденције великог кнеза Михаила Павловича. У позоришту су наступали Јохан Штраус, Лусијен Гитри, Фјодор Шаљапин и Сара Бернар. После револуције уместо оперета на репертоару су се нашле опере, па су овде одржане премијере „Лејди Магбег из Мценског округа“ и „Рата и мира“.
Данас се у позоришту изводе класични балети у кореографији Начоа Даутоа и Михаила Месерера, опере у режији Ерика Вижјеа и других аутора.
4. Тетар балета Бориса Ејфмана
Оснивач театра балет карактерише као дубоко религиозну уметности. Специфичан језик Бориса Ејфмана донео је театру међународну препознатљивост и углед. Он је створио театар на споју руске класичне школе и балетске авангарде називајући га „плесом емоција“.
Глумци овог театра својом игром не дочаравају само импресивне слике, него и промишљају најдубља питања универзума. Репертоар је базиран на књижевној класици, па су се овде могли видети или се приказују „Ана Карењина“, „Руски Хамлет“, „Пигмалионов ефекат“, „Галеб“.
5. Александрински театар
Први директор првог у Русији јавног позоришта за „приказивање трагедија и комедија“ који је основала императорка Јелисавета Петровна 1756. године био је драмски писац Александар Сумароков, а уметнички руководилац чувени глумац Фјодор Волков. Управо је овде одржана премијера „Невоља због памети“ Грибоједова и Пушкиновог „Бориса Годунова“, а у фебруару 1917. године на сцени театра приказна је „Маскарада“ у режији Всеволода Мејерхољда и Александра Головина.
Данас је на репертоару руска класика, документарни комади о Александринском театру у време блокаде Лењинграда или блаженој Ксенији Петероградској, као и аудио-визуелни и звучни пројекти.
6. Мали драмски театар - Театар Европе
Историја позоришта везана је пре свега за име Лава Додина који је постао главни редитељ 1983. године и уметнички руководилац 2003. године. Међународни углед театру је донео специфичан ауторски језик.
Од 1988. године паралелно са миланским Пиколо театром и париским Одеоном има статус Театра Европе. На репертоару се налазе Шекспир, Чехов, Тургењев, Достојевски, Окуџава и друга велика имена.
7. Драмски театар „Комисаржевска“
Основан је за време блокаде Лењинграда, у октобру 1942. године. Градски театар или како је тада називан „Блокадни“, због опсаде Лењинграда, без обзира на страшне услове крепио је код својих гледалаца снагу духа. Више од педесет година носи име глумице Вере Комисаржевске.
Репертоар се данас заснива на различитим редитељским приступима, ауторском читању класике и драматургији новог таласа.
8. Театар музичке комедије
Један од највеселијих петербуршких театара почео је са оперетама и комичним операма. Тридесетих година прошлог века овде су стварали композитори Исак Дунајевски и кореограф Касјан Голејзовски. А у годинама блокаде Музичка комедија је била једини театар који није затворен и који је радио свих 900 дана.
На репертоару су класичне и савремене руске и западне оперете и мјузикли, од „Мишоловке“ по Агати Кристи до „Петра Првог“.
9. Театар балета „Леонид Јакобсон“
У Совјетском Савезу његово оснивање 1966. године било је нешто дотада невиђено, будући да се на репертоару налазио искључиво балет. Оснивач Леонид Јакобсон играо је на сценама Маријинског и Бољшог театра. Остајући у оквирима класичног балета створио је свој карактеристичан стил.
Данас се овде могу видети класичне и савремене представе од свеопште омиљеног „Крцка Орашчића“ до извођења у ауторској кореографији Јакобсона.
10. Санктпетербуршки театар „Ленсовет“
Историја позоришта на најбољи могући начин илуструје бурну историју земље у двадесетом веку. Са радом је почео 1933. године успевши да преживи борбу против мејерхољдштине (први уметнички директор био је његов ученик Исак Крол), стваралачке потраге за новом формом и стварање репертоара који чине комади савремених совјетских и страних драмских писаца.
На чело позоришта двехиљадитих дошао је редитељ Јуриј Бутусов, заслужан за препознатљиво лице театра окренуто дијалогу са гледаоцем о месту човека у свету. У широком дијапазону представа, могу се видети поставке од Гогољевог „Ревизора“ до „Господина из високог друштва“ Ђулија Скарничија и Ренца Тарабузија.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу