7 најпознатијих руских писаца-табаџија

Russia Beyond (Photo: Thomas Barwick/Getty Images; Archive photo)
У недостатку аргумената добре су и песнице. А понекад чак ни повод није потребан. Зашто и са ким су се тукли познати руски писци?

Сергеј Јесењин

Московски враголан и бекрија увек је био спреман да се обрачуна песницама. Чак ни повод му није био потребан.

Сергеј Јесењин

Једном је, на пример, криглом тако млатнуо песника Ивана Приблудног у главу да је несрећник одмах одвезен у болницу. И са својом првом женом Зинаидом Рајх Јесењин је породичне проблеме решавао свађом, па чак и физичким обрачунавањем.

Па ипак, најдраматичније сукобе је имао са Борисом Пастернаком. Према једној верзији, Јесењин је сматрао да Пастернакови стихови нису ништа посебно и да ће у историји остати упамћена само корисна биљка пашканат (рус. „пастернак“), а не песник. Њихова препуцавања су у сваком тренутку претила да прерасту у бруталну тучу. И заиста, до такве туче је дошло у редакцији часописа „Красная новь“. Најпре су се закачили вербално, а онда су прешли „са речи на дела“. Припити Јесењин је ухватио колегу за ревер и ударио га песницом у ухо, а овај њега у вилицу. Пастернак је касније написао да није могао другачије да поступи, и кад год помисли на ту тучу осећа мржњу и презир према њеном иницијатору.

Осип Мандељштам

Осип Мандељштам

Овог песника је туча довела до колегијалног суда. Према сећањима писца Корнеја Чуковског, туча је избила због неизмиреног дуга. Наиме, песник није вратио 75 рубаља комшији и колеги Сергеју Бородину. Када је овај дошао да тражи новац избила је свађа. По другој верзији је било обрнуто – Бородин је позајмио новац од Мандељштама и није журио са враћањем. Било како било, свађа је прерасла у тучу, у којој је лоше прошла чак и песникова супруга Надежда. Она није могла да верује да јој је комшија „подарио“ неколико масница. Све се завршило колегијалним судом на коме је председавао писац Алексеј Толстој, који је обојицу прогласио кривима. Мандељштам је био смртно увређен и касније, када се срео са Толстојем, ударио му је шамар, рекавши да је то казна за џелата који је издао налог за батинање његове жене.

Константин Баљмонт

Константин Баљмонт

На овог песника је алкохол деловао веома деструктивно. Била је довољна сасвим мала доза да он изгуби самоконтролу. Баљмонт се 1913. године вратио у Петербург после неколико година проведених у Паризу. Целу ноћ је прослављао повратак и у зору је већ био „мртав пијан“. Кад му је пришао пушкиниста Морозов да изрази своје усхићење Баљмонт је изјавио да му се не допада Морозовљев глас и рекао му: „Дедице, иди на спавање“. Морозов је гађао песника чашом вина, после чега се Баљмонт са друштвом бацио на Морозова. Присутна песникиња Ана Ахматова је доживела нервни слом.

Александар Куприн

Александар Куприн

Аутор „Наруквице од нара“ много је волео да „ужива у животу“, тј. да учествује у теревенкама и тучама. Једном приликом се пријатељска гозба уз читање повести преточила у тучу са писцем Леонидом Андрејевом. Њих двојица су најпре са дивљењем хвалили један другога због толиког талента, да би Куприн у једном тренутку изненада у шали задао пријатељу неколико боксерских удараца и почео да га дави. Али ни то му није било доста, па се исто тако бацио и на друге колеге. Једва су успели да га смире.

Понекад је он непосредно демонстрирао како доброта треба да се служи и песницама. Једном су му у Чернигову испричали како локални ветеринар заузме сто за билијар на цео дан и не дозвољава другима да играју. Куприн је одмах одлучио да се обрачуна са њим помоћу песница. Туча је трајала дуго, а сутрадан је ветеринар дошао код писца са молбом да „закопају ратну секиру“, јер се испоставило да је заљубљен у пишчеву сестру и не би се ни тукао само да је знао о коме се ради.

Јосиф Бродски

Јосиф Бродски

Списатељица Људмила Штерн једном је била сведок страшне сцене: у дворишту њене зграде песник Јосиф Бродски тукао је песника и преводиоца Анатолија Најмана ухвативши га за главу и ударајући њоме о сто. Испоставило се да је песник пљунуо колеги пред ноге, а овај је заузврат преврнуо тениски сто на коме је Бродски седео.

Владимир Мајаковски

Владимир Мајаковски

Главни песник руске револуције није волео да се бије, и то је објашњавао врло једноставно: „Ако почнем, нећу стати док га не убијем“. Ако је тако, онда се може рећи да је Жак Израиљевич имао среће. То је био упорни удварач Љиље Брик, у коју је Мајаковски био заљубљен. Једном је песник прочитао писмо које је Жак написао Љиљи, и одмах је отпутовао у Петроград где је испребијао Израиљевича на улици. Тако га је умлатио да су му на рукама остале маснице. Обојица су завршила у станици милиције. Мајаковски је ослобођен захваљујући интервенцији Максима Горког. Песник се бавио боксом и добро је знао колико снажно може да удари. Због тога је у младости радије користио песнице да заустави тучу него да је започне.

Сергеј Довлатов

Сергеј Довлатов је учествовао у тучи због туђе жене. Једном приликом је попио и одлучио да запроси списатељицу Људмилу Штерн. Њен муж уопште није био одушевљен тиме, па је почела туча у којој је Виктор Штерн ухватио Довлатова за ухо и није пуштао док се није умешала дадиља породице Штерн. Увече се Довлатов жалио свом пријатељу Јосифу Бродском да му је Штерн ишчупао ухо. А наредног јутра се пробудио трезан и извинио се.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“