5 књига о магији које су биле забрањене у Русији

Први такав рукопис у Русији преведен је са грчког и појавио се у склопу Свјатослављевог изборника из 1073. године. Садржао је називе 29 апокрифних текстова, тј. „тајних“ текстова на хришћанске теме у којима су различита места из Библије извртана и „допуњавана“. Ти текстови нису коришћени за гатање и у магијске сврхе.

Почев од 14. века у Русији се појављују књиге помоћу којих је предсказивана будућност народа и судбина конкретних људи. Све су оне забрањене на Стоглавом сабору Руске православне цркве 1551. године. Већином те књиге нису сачуване, јер чим би нека од њих била пронађена спаљивана је као јеретичка литература. Али њихов садржај нам је познат по појединим одломцима.

„Рафле“

Страница Радзивиловског летописа. У доњем десном углу могу се видети геомантичке фигуре нацртане при прорицању судбине помоћу „Рафли“.

Public Domain

Најпознатија књига за гатање биле су „Рафле“. Назив потиче од арапске речи „raml“, која значи прорицање будућности према знацима насталим када се баци шака земље или песка. За гатање је требало без гледања направити 16 редова тачака, а затим их спојити по формули која је наведена у књизи. Тако се добијају различити „цртежи“, односно фигуре од којих је свака имала свој назив, на пример: „Пут“, „Храм“, „Збор“, „Младић“, „Завијање“, „Црвен“, „Глава“, „Сурла“.

Таква схема за гатање се звала „суд“. Може се видети на страници Радзивиловског летописа. Преписивач се, изгледа, у неком тренутку уморио и одлучио да мало „испита“ будућност.

Значење конкретних „цртежа“ је у „Рафлама“ објашњено у зависности од тога у којој „кући“ су се ти цртежи налазили унутар схеме. „Куће“ су се асоцирале са сферама или појавама из живота: „Душа“, „Роба, новац, слуге“, „Брат, сестра“, „Отац“, „Син, ћерка“, „Немоћ“ и друге.

Таблица из књиге „Рафли“.

Archive photo

Тако се по „Рафлама“ гатало до 18. века, и поред свих забрана. У 18-19. веку је овај компликовани начин гатања изашао из моде, па су се „Рафле“ даље шириле као велики текст са квадратићима у које је требало бацати семена или коцке за игру. Уз квадратиће на које је бацана коцка постојало је објашњење: најпре текст из псалма или сцена из Јеванђеља и одговарајуће тумачење.

„Шестокрил“

Шаховске фигуре и коцкице из 16. и почетка 17. века. Експонати Московског музеја историје и реконструкције.

Sputnik

Оригинал ове књиге је 1356. године направио јеврејски учењак Имануел Бен Џејкоб Бонфилс (1300-1377), који је живео у француском граду Тараскону. Књига се звала „Орлова крила“ или „Шест крила“ (асоцијација са шестокрилим серафимима). Имала је шест делова. То су биле астрономске табеле помоћу којих су се могла предсказати помрачења.

У Русији се ова књига појавила током 1470-их. Превео ју је и адаптирао јеврејски учењак Захарије Скарија, који је у Новгород дошао из Кијева. У Русији се пронела његова мрачна слава кроз причу да „он беше оруђе ђавоље, научен да твори свакојаке злочиначке изуме: враџбине и магије, гатање по звездама и астрологију“, како га је окарактерисао богослов Јосиф Волоцки у књизи „Просветитељ“. Скарија је преводио на руски радове јеврејског научника Мојсија Мајмонида и ширио их, тако да је постао оснивач такозване „јереси жидовствујушчих“.

Поборници те јереси су уливали страх управо тиме што су помоћу „Шестокрила“ могли тачно да кажу када ће бити пун месец, млад месец или следеће помрачење Сунца или Месеца. Поједини савременици су схватали да се „Шестокрил“ састоји од обичних астрономских таблица и није у питању никакав трактат о магији. Новгородски архиепископ Генадије написао је следеће: „Шестокрил је... узет из астрономије као што се кап узима из мора“ и намењен „прелести гатања помоћу звезда“.

Али књига је свеједно забрањена, јер су сујеверни и слабо образовани људи сматрали да се помоћу нечега таквог може призивати ђаво. Они су се плашили „магова“, мотрили су на њихово деловање и дојављивали кнезовима, одузимали им књиге и спаљивали, а „чаробњаке“ су осуђивали на смрт.

„Волховник“ (чаробњак)

„Поход кнеза Игора“, 1942, Николај Рерих

Руски музеј

Није сачуван ниједан цео примерак књиге „Волховник“. Зна се само да је постојао велики зборник тумачења за сваку прилику. „Волховник“ је био подељен на поглавља која су понекад преписивана у виду посебних књига. Главе „Вранограј“, „Куроклик“ и „Птичник“ садржале су гатања по оглашавању врана, кокошака и петлова, и по лету различитих птица. „Сносудец“ је био сановник. „Путник“ је садржао тумачења појединих момената приликом успутних сусрета. „Зелејник“ је имао поглавља „Травник“, „Цветник“ и „Лечебник“ и садржао гатање по травама и начине лечења помоћу њих.

Веома познати део „Волховника“ је био „Трепетник. У њему је било објашњено шта значи кад титра око или сврби неки део тела. Сачувани су делови тог текста: „Ако се на темену осети треперење, онда то значи добитак“. „Ако се близу левог ока осети треперење, десиће се нешто тужно“. У таквој форми су тумачене сличне појаве у вези са свим деловима тела. Пиштање у левом уху је значило да долази „мисаона жалост“, а трзање у левом рамену је било знак да ће бити „љутње и свађе са својима, или кавга са туђином у разговору или у путу“, и тако даље.

Управо из „Трепетника“ је до нашега доба дошао „лош знак“: ако имаш осећај да су ти уши вруће, значи да те неко оговара.

„Громник“

„Громници“ или „Громовници“ су били спискови значења појава везаних за невреме – објашњавале су шта ће се догодити ако је одређени месец у години „заокружен“ олујама, тј. ако се јаки пљускови са грмљавином догађају на самом почетку и на самом крају месеца. „Громници“ су објашњавали како од тога може да зависи понашање стоке или летина, а такође велике невоље попут епидемија, урагана, ратова и суше.

Ево фрагмента једног „Громовника“: „Месец март је окружен, значи да ће бити много воде, месец април окружен – биће рата, мај – биће велики рат, септембар – биће суша, октобар – биће много жита, новембар – глад ће наступити, децембар – биће много снега, јануар окружен – биће велики мразеви, фебруар – заратиће моћни цареви и кнезови од истока до запада“.

„Чаровник“

„У близини Саввино-Сторожевског манастира“, 1880-их, Исак Левитан.

Пушкинов музеј, Москва

Најзагонетнија забрањена књига био је „Чаровник“. Сачуван је само њен опис. У књизи је било 12 глава у којима се описује 12 „претворних“ ликова звери и птица. „Претворни“ је онај ко се може претворити у нешто друго, попут вукодлака. Један „водич“ кроз забрањене књиге садржи почетак описа првог „претворника“: „Он тело своје чува мртво, лети у виду орла, и јастреба, и гаврана, и детлића, и сове, а трчи у виду љутог звера, и дивљег вепра, и вука, лети у виду змаја и трчи у виду риса и медведа“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!