8 занимљивих чињеница о споменику „Миленијум Русије“

1. Споменик је везан за годишњицу оснивања руске државе

Legion Media

Сматра се да је 862. године основана прва руска држава. Те године су, према хроници, словенска племена позвала скандинавског кнеза Рјурика да управља њиховом територијом. Рјурик је дошао да столује у Новгороду, а његова браћа Синеус и Трувор у Белозерску и Изборску.

Вековима се сматрало да је управо тај догађај означио почетак постојања руске државе и руске историје. Данас има историчара који су и поред вишевековне владавине династије Рјуриковича у Русији ипак скептични према верзији староруских хроничара и сматрају да је у летописима одражена обична легенда.

Средином 19. века по том питању није било дилема, па се власт током 1850-их припремала за прославу важног јубилеја – хиљадугодишњице Русије. Министар унутрашњих послова Сергеј Лански је предложио да се у Новгороду подигне споменик Рјурику као првом руском владару. После саветовања Комитет министара је закључио да је „позивање Рјурика несумњиво један од најважнијих периода наше државе“, али је констатовано да није довољно обележити 1862. годину само „Рјуриковим подвигом“, него да годишњицу треба овековечити подизањем „народног споменика ’Миленијуму Русије’“.

2. Император је лично контролисао изградњу

Изградња споменика „Миленијум Русије“, 1862, Новгородски Детинац.

Public Domain

У априлу 1859. године објављен је конкурс за пројекат споменика. Задатак је био да се у њему одразе главне епохе у историји Русије: од оснивања државе до ослобођења од монголско-татарског јарма и прерастања Русије у империју.

Поднета су 52 пројекта, а специјална комисија је одабрала три предлога која су у највећој мери испунила постављене услове. На крају је, полазећи од критеријума симболичности и јасноће, изабран пројекат сликара Михаила Микешина.

Александар II је лично одобрио пројекат. Касније су са императором усаглашене и најситније измене и детаљи, укључујући прецизну висину споменика и списак историјских личности чије скулптуре ће бити извајане за овај монумент.

Император је пратио све фазе рада и посећивао атеље који је у Петербуршкој академији уметности специјално припремљен за прављење модела статуа. Због рада на споменику привремено су били обустављени чак и радови на осликавању храма Христа Спаситеља који је тада грађен у Москви.

3. Споменик има три нивоа и 128 фигура

Споменик „Миленијум Русије“, 1883.

Public Domain

Композицију споменика чини кугла са крстом која симболизује „державу“, једну од најважнијих владарских инсигнија и симбола царске власти. На споменику има укупно 128 скулптура историјских личности.

– На горњем нивоу је приказан Анђео како благосиља жену у руској народној ношњи која клечи испред њега. Она држи штит са грбом Русије на коме је двоглави орао и натпис: „1862“. Жена симболизује Русију, а цела сцена је одраз православља као темеља руске државности.

– На средњем нивоу поред подножја державе приказано је шест сцена у којима су приказани најсудбоноснији тренуци у историји Русије. Свака сцена има неколико фигура, а у центру су владари као главни протагонисти тих епоха:

1. Скулптура кнеза Рјурика илуструје оснивање руске државе (862. година)

2. Кнез Владимир Сватославович – Крштавање Русије (988)

3. Димитрије Донски победом у Куликовској бици обележио је почетак ослобађања од татарског јарма (1380)

4. Иван III – оснивање самодржавне Руске царевине (1491)

5. Михаил Фјодорович као први представник династије Романов симболизује васпостављање самодржавља после Смутног доба (1613)

6. Петар I – формирање Руске империје (1721) и победа над Швеђанима

– На доњем нивоу око пиједестала приказане су фигуре најважнијих личности у историји и култури земље. То су просветитељи, државници, ратници, писци и сликари. Ту су и велики научник Михаил Ломоносов, и творац руског позоришта Фјодор Волков, и композитор Михаил Глинка, и познати писци и песници Александар Пушкин, Николај Гогољ, Михаил Љермонтов, Иван Крилов, Александар Грибоједов и други.

4. Око списка личности се водила велика борба

Legion Media

Првобитни списак личности је направио аутор. Он дуго није могао да се одлучи за коначну варијанту, па је ангажовао историчаре. Коначни списак је утврдио император.

Водила се велика борба по питању да ли ће поједине личности бити или неће бити овековечене на споменику. На првобитном списку, на пример, није било Љермонтова и Гогоља. Дуго је решавано питање да ли уврстити „малоруског“ песника Тараса Шевченка (на томе је инсистирао аутор Микешин, али Шевченко се ипак није нашао на коначном списку).

У каснијим фазама су додате поједине црквене личности, на пример патријарх Филарет, отац цара Михаила Романова. Он на споменику пружа свом сину Мономахову капу, симбол царске власти. Умало није „заборављен“ Николај I. Његов син император Александар II ниједном није поменуо оца у том контексту јер овај није био популаран владар и третиран је као „војник на престолу“. Међутим, када је такав предлог изнет, цар се није противио.

Поједине личности су избачене са списка. Међу њима је било кнезова Старе Русије, представника Цркве и руске културе.

Власти су желеле да споменик буде народни. Совјетски историчари су сматрали да због тога на њему нису приказане непопуларне и сурове личности.

Нема, на пример, Ивана Грозног који је погубио многе људе. Нема ни Катарине II „Велике“ која је владала 34 године, нити Александра I који је ослободио Русију и Европу од Наполеона, као ни других владара 18. и 19. века.

5. Споменик је подигнут у кризи монархије

Откривање споменика „Миленијум Русије“, 1862, Новгород.

Државни историјски и архитектонски музеј на отвореном Новгородски Кремљ

Изградња споменика се подударила са реформама Александра II. Он је 1861. године укинуо кметство. Било је то тешко време за аутократију. Крајем 1850-их је земљу потресао низ народних устанака и појавило се мноштво илегалних револуционарних организација. Талас револуција је већ био запљуснуо Европу, а у Русији је образована омладина у све већем броју била незадовољна кметством. Уз то је руска армија доживела неуспех у Кримском рату средином 1850-их, па је Русија била принуђена да потпише мировни споразум под неповољним условима и чак да се одрекне једног дела територије.

У совјетско време се инсистирало на ставу да споменик није подигнут ради обележавања хиљадугодишњице државности, него ради „пропаганде непоколебљивости аутократије у Русији“, са циљем да се тим монументом „ојача“ пољуљани трон руских царева“, написао је историчар Андреј Захаренко 1957. године.

У научном раду локалног Новгородског музеја тај споменик је 1928. године окарактерисан као „Миленијум аутократског јарма“.

6. Саграђен је делимично од народног новца

Новгород, откривање споменика „Миленијум Русије“, 1862.

Public Domain

За изградњу споменика је било објављено прикупљање средстава. Донирао је колико је ко могао – од пола копејке (буквално) до прилично великих сума од 30 рубаља у сребру, што је у доба Александра II било отприлике као 300.000 данашњих рубаља. Власти су саопштиле да је за изградњу потребна сума од 500.000 рубаља, што би данас било око 5 милијарди рубаља.

Прикупљена је, међутим, само једна трећина потребне суме, тако да су преостала средства узета из државне касе. На крају је за изградњу споменика утрошено 50.000 рубаља више него што је планирано.

7. Аутор се прославио

Михаил Микешин, 1888, Иља Рјепин

Третјаковска галерија

Када је Михаил Микешин приступио раду на споменику имао је свега 24 године, и као почетник није био много познат. Додуше, једну његову слику је већ купио император Николај I, али се Микешин никада раније није бавио скулптуром, поготово у таквим размерама. Због тога је за стварање споменика ангажовао познатог вајара и свога учитеља Ивана Шредера.

Микешин се прочуо захваљујући овом пројекту. Одмах по откривању споменика у Новгороду награђен је орденом светог Владимира четвртог степена и додељена му је поприлично висока доживотна пензија.

У својој 35. години већ је стекао звање академика Академије уметности и буквално је засут наруџбинама споменика угледних личности. Он је био аутор споменика Катарини II у Санкт Петербургу, Александру II у Ростову на Дону и Богдану Хмељницком у Кијеву.

8. Немци су скоро у потпуности растурили споменик

„Бекство нациста из Новгорода“, 1944-1946, Кукриникси

Руски музеј

Споменик „аутократији“ је чудом опстао у доба револуције, али умало није нестао током Другог светског рата. У лето 1941. године нацисти су држали Новгород под опсадом и одлучили су да бронзани монумент претерају у Немачку. Демонтажа је прилично дуго трајала, па су стигли да однесу само бронзану решетку. Када су совјетске трупе ушле у град 1944. године већина скулптура је била разбацана унаоколо, а на постаменту је остала само половина кугле „державе“. Совјетска власт је одлучила да реконструише споменик и учинила је то у рекордном року – за мање од годину дана је свака скулптура враћена на своје место. Нестало је преко 1.500 делова споменика, и сви су они поново направљени.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!