10 најважнијих чињеница о Храму Христа Спаситеља у Москви

1. Спомен-храм у част победе у рату 1812. године

Идеју о изградњи спомен-храма изнео је генерал-мајор Петар Кикин, учесник Бородинске битке. Император Александар I је подржао ту иницијативу и 25. децембра 1812. издао указ о подизању Храма Христа Спаситеља. Пре револуције се у Русији на тај дан славио Божић, и уједно је обележаван „спомен на избављење Цркве и Државе Руске од најезде Гала и са њима дванаест других народа“.

У Русији је од давнина постојала традиција изградње заветних храмова (у сећање на победу, као захвалност Богу за победу, или у знак сећања на погинуле борце). Иван Грозни је у част освајања Казања саградио цркву Покрова Пресвете Богородице на Рову (познатија као Храм Василија Блаженог). Казањска црква на Црвеном тргу подигнута је у част ослобођења Москве од пољско-литванске агресије 1612. године. Царица Јелисавета Петровна је наредила да се изгради Спасо-Преображенски храм јер је захваљујући Преображенском пуку она ступила на престо, док је Поморска црква светог Николаја у Кронштату посвећена сећању на морнаре погинуле у биткама.

2. Требало је да буде саграђен на Воробјовим горама

На конкурсу за пројекат храма учествовале су најпознатије архитекте тог доба, укључујући Андреја Вороњихина, Алексеја Мељникова и Василија Стасова. Александар I је, међутим, изабрао пројекат сликара Александра Витберга за који је рекао: „Ви сте учинили да камење проговори“.

Планирано је да на Воробјовим горама буде саграђен огроман храм висок 240 метара, са пантеоном погинулим борцима, колонадом од заплењеног оружја и бројним војним споменицима. Место није изабрано случајно – тако би се храм нашао између Смоленског и Калушког пута. Првим су француске трупе ушле у Москву, а другим бежале из Москве. Изградња је започета 1817. године, али се затим нешто искомпликовало и радови су обустављени након седам година.

3. За време његове изградње на престолу су се сменила четири императора

Николај I, наследник Александра I, расписао је 1831. године нови конкурс на коме је победио пројекат у руско-византијском стилу архитекте Константина Тона, који је пројектовао и Велики кремаљски дворац. Одлучено је да се Храм Христа Спаситеља изгради близу Кремља у рејону Чертоље. Ради тога је срушен Алексејевски женски манастир, а такође црква Свих Светих. Храм је грађен 44 године. Прилози су сакупљани од народа. Изградња је завршена за време владавине Александра II, а тек 1883. године после крунисања Александра III, храм је освећен.

4. Срушен је 1931. године

После револуције у храму је још неко време вршено богослужење. У лето 1931. године је одлучено да се на његовом месту подигне џиновски Дворац Совјета. Замишљено је да нова грађевина буде висока 415 метара и да на врху буде крунисана огромном Лењиновом статуом. План је био да се у њој одржавају седнице Врховног Совјета СССР-а, партијски конгреси и јавне манифестације. У децембру 1931. године околину Остоженке, Волхонке и Пречистенке потресле су страшне експлозије које су уништиле храм. Рушевине су демонтиране наредних годину и по дана. Из развалина су ипак спасене неке црквене драгоцености и поједина уметничка дела. Али пројекат Дворца Совјета никада није реализован јер је у међувремену почео Други светски рат. Локација поред Кремља, међутим, није дуго била празна. На месту срушеног храма је 1960. подигнут отворени базен „Москва“ који је радио све до 1994. године.

5. Гагарину је било жао што је храм уништен

Крајем 1980-их је почело да се прича о обновљању храма. Један од првих који је јавно говорио о томе био је познати космонаут Јуриј Гагарин. Он је 1965. године на седници Централног комитета Комсомола подсетио да је Русија заувек изгубила важне споменике: „У Москви је 1812. срушена Тријумфална капија и није обновљена, разрушен је и Храм Христа Спаситеља, који је саграђен од новца прикупљеног широм земље у част победе над Наполеоном. Могао бих да наставим са набрајањем свих објеката који су постали жртве варварског односа према сећању на прошлост. Нажалост, таквих примера је много“.

6. Ентеријер је рестаурисан по старим скицама

Обновљени Храм Христа Спаситеља отворен је за вернике 31. децембра 1999. године. Током пет година архитекте и сликари су пажљиво рестаурирали његов стари изглед и унутрашње декорације.

Фасада је, као и раније, украшена са 48 сцена у дубоком рељефу на тему библијске и руске историје, као и приказима светитеља чији спомен је падао у дане битака током Отаџбинског рата 1812. године. А у доњој галерији храма, као што је било и у оригиналном храму, налазе се спомен-плоче са именима хероја рата 1812. У главном олтару се налази сачувани трон патријарха Тихона.

На изради нових скулптура радили су Јулијан Рукавишњиков, Владимир Цигал и Дмитриј Тугаринов. Зураб Церетели је реконструисао крстове, двери и велике лустере храма, а на рестаурацији фресака и осликавању су радили Јевгениј Максимов, Василиј Нестеренко, Сергеј Осовски, Николај Мухин и Владимир Анањев.

7. Најзначајнији и највећи храм у Русији

У саборном Храму Христа Спаситеља богослужења врши Патријарх Московски и целе Русије. То је уједно највећи и највиши храм у Русији. Може да прими 10.000 верника, а висок је 103 метра.

У склопу комплекса храма налази се горња црква Христа Спаситеља, доња Црква Преображења Господњег (саграђена у знак сећања на срушени Алексејевски манастир) и стилобат (равно подножје храма) у коме су музеј и сала за црквене саборе.

8. Овде се чувају мошти и хришћанске светиње

У храму се чувају мошти светог Јована Крститеља и светог кнеза Александра Невског, као и ексер из Часног Крста Господњег и честица Христове ризе, а такође честица ризе Пресвете Богородице.

9. Оно што је сачувано од старог храма

У Спасо-Преображенској цркви у доњем нивоу налази се једина сачувана икона из срушеног храма. То је Спас Нерукотворени, дело иконописца Јевграфа Сорокина. У олтарском делу се налазе и платна Василија Верешчагина „Ево човека“, „Ношење крста“, „Молитва о Чаши“, „Скидање са Крста“, „Распеће“ и „Полагање у гроб“, које су 1930. спасене од уништења.

10. У храму постоји видиковац

Храм Христа Спаситеља заправо има четири места са којих се пружа панорамски поглед на град. Она се налазе између звоника на висини од 40 метара. Са покривених галерија пружа се фантастичан поглед на Москву. На видиковац се може доћи у време када је храм у току дана отворен, само треба купити карту на благајни.