Ко је приказан на чувеној слици Крамскоја „Непозната жена“ из Третјаковске галерије?

Без мужа или брата

Иза леђа непознате лепотице у отвореним кочијама лако је препознати Александрински театар и обрисе Аничковог дворца у Петербургу.

Karl Beggrov

Савременици Крамскоја би, само овлаш погледавши слику 1883. године, одмах помислили са негодовањем: ово је скандалозна ситуација – млада жена седи сама у кочијама, без пратње мушкарца. То је, наиме, било нечувено за оно доба! Самостални излазак у свет за даму је био готово немогућ: она је увек била у пратњи оца, мужа, брата или неког рођака. 

Одевена по последњој моди

Третјаковска галереја

Незнанка као да је за једну прилику обукла све најбоље: плишани шешир „Франциск“ са нојевим пером и бисером, кожне рукавице фине израде (које су се називале „шведске“) и капут кроја „Скобељев“ са украсним тракама порубљен крзном. Могло би вам се учинити да је то просто приказ „тренди изгледа“ на којем су искомбиноване све најпопуларније ствари сезоне. Али тако су могле да се облаче само даме сумњиве репутације. Међу аристократама се сматрало неукусним носити одећу по последњој моди. Критичари тог времена нису се либили да јунакињу слике назову „куртизаном у кочијама“, „продуктом великих градова“, „скупом камелијом“.

Царева љубавница или сликарева ћерка?

Постоји много верзија о томе кога је заправо сликар приказао, од оних које звуче уверљиво до потпуно фантастичних. Најобичија претпоставка гласи да је као модел Крамскоју послужила скупа проститутка, на шта указује поглед на Аничков дворац поред којег су се на Александринском скверу скупљале даме сумњивог морала.

Друге верзије незнанку повезују са царском династијом Романов. Можда је на портрету приказана сестра генерала Скобељева Зинаида Богарне.

Јавно власништво

Наиме, лејхтенбершка војвоткиња је имала аферу са великим кнезом Алексејем Александровичем. Или кнегињица Јекатерина Долгорукова, миљеница и неравноправна жена Александра II. Оне се нису плашиле да прекрше правила пристојности и дешавало се да изађу у вожњу кочијама без пратње. Можда је незнанка била кнегињица Варвара Туркестанова, дворска дама царице Марије  Фјодоровне и љубавница Александра I.

Постоје и мање популарне и сасвим реалистичне верзије. На пример, да је лепотица на платну ћерка Ивана Крамскоја Софија. Или, пак, Матрјона Савишна Бестужева. Кнез Бестужев је, наиме, био лудо заљубљен у собарицу своје тетке и добио је дозволу да склопи овај неравноправни брак.

Доноси несрећу  

За платно Крамскоја везане су бројне легенде. Једна од њих тврди да слика доноси несрећу. Први је то осетио сам сликар. Упркос очекивањима, Павел Третјаков није „Непознату жену“ откупио за своју колекцију.

Gavriil Grigorov/TASS

Власнике слике пратила је несрећа: пијанство, жена побегла са љубавником, пожар у којем је неоштећено остало само платно Крамскоја. Њени последњи власници били су власник шећеране Павел Харитоненко и његова жена Вера. 1917. године њихова московска вила је национализована заједно са колекцијом слика. Тако се 1925. године „Непозната жена“ ипак нашла у Третјаковској галерији.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!