У случају да се питате одакле полумесец у подножју крста на неким руским црквама

Купола Верхоспаског храма на територији Московског Кремља

Купола Верхоспаског храма на територији Московског Кремља

Михаил Џапаридзе/ТАСС
Крстови са полумесецом срећу се, на пример, на московском храму Симеона Столпника у Поварској улици из 1676. године, на Софијском сабору Вологодске тврђаве из 1568. године, на Тројицкој цркви у уралском граду Верхотурје из 1703. Откуд овакви крстови и шта они значе?

Традиционално руски православни крст има шест или осам кракова. Чине га вертикала и једна или две хоризонталне пречке у горњем делу. На доњем делу вертикале налази се још једна дијагонална пречка, на коју су се, према тумачењу, ослањале Христове ноге. Она симболизује вагу која мери људске грехе.

  • Више о руском крсту сазнајте овде. 

Овакви вишекраки крстови срећу се још од VI века у Византији, одакле је Стара Русија примила хришћанство заједно са његовим симболима. За време Ивана Грозног вишекраки крстови постали су преовлађујући. Он је био први руски кнез који се прогласио за цара и било му је важно да истакне повезаност своје власти са Византијом. 

До XVI века у Старој Русији су могли да се виде различити крстови. На пример, у Великом Новгороду сретали су се крстови уписни у круг. Они су подсећали на „келтски“ крст и потицали из Византије. Круг је означавао ореол светитеља или трнов венац.

  • О томе више сазнајте овде. 

Сретали су се и крстови на којима се уместо доње пречке налазило нешто што подсећа на полумесец. 

Купола Софијског сабора Вологодске тврђаве

Шта значи хришћански полумесец? 

Данас је полумесец нераскидиво повезан са исламом као један од главних симбола ове религије. 

Али хришћански полумесец нема веза са исламом. Коришћен је још у VI веку у хришћанској Византији и био је један од симбола Константинопоља. Према једној верзији, овај симбол је преузела Османска империја након што су Турци освојили град. 

Куполa храма Христа Спаситеља у Москви

Према једном тумачењу, крст са полумесецом симболизује сидро. Наиме, у посланици апостола Павла је речено да „Крст“ за душу хришћанина представља наду, „котву душе, чврсту и поуздану“. Док је храм брод који верницима помаже да стигну у Царство Небеско. 

Али крст није само распеће, још пре хришћанства био је то распрострањен симбол сунца. „Комбинација крста и полумесеца у целини се уклапа у космолошку симболику паганског порекла: крст и полумесец симболизују сунце и месец“ – пише Борис Успенски у књизи „Соларно-лунарна симболика у форми руског храма“. „Међутим, уједно оба ова симбола“ – наставља Успенски – „имају други, хришћански смисао: крст на очигледан начин представља Христа, док месец у хришћанској традицији симболизује Богородицу.“

Храм Симеона Столпника у Поварској улици

То потврђује и одломак из Откровења Јована Богослова: „И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њезиним, и на глави њезиној венац од дванаест звезда.“ Месец се такође често среће на иконама са приказом Богородице. 

Како је још месец коришћен у православљу 

Полумесец је такође важан симбол Христовог рођења. Он као да понавља облик јасли, колевке у којој је лежао новорођени Исус у Витлејему. Зато полукружан облик имају путир за причешће и крстионица, на пример.  

Крстови на куполама Главног храма Оружаних снага РФ

Али полумесец у православљу има и другачију примену. Полукружни облик на иконама представља ореол светитеља. Такође се на драгоценим ризама икона среће један елемент који се назива „цата“. То је посебан украс у облику полумесеца или двоструког полумесеца декоративно обрубљен који се смешта испод груди Христа, Богородице, Свете Тројице и неких других посебно поштованих светитеља (Јована Криститеља или светог Николаја, на пример). На фотографији испод може се видети ореол у облику венца са ризе иконе и „цата“ која се налазила на грудима светитеља. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“