Роман о доживљајима ђавола у стаљинистичкој Москви дуго се опирао објављивању, а затим и адаптацији. „Уклетој“ књизи обраћали су се многи уметници, а међу њима и Баз Лурман и Елем Климов (редитељ ремек-дела „Иди и гледај“). Међутим, бројни пројекти никада нису реализовани, а три филма и две серије, који су на крају снимљени, нису крунисани успехом. У Русији се ове зиме, у биоскопској дистрибуцији коначно појавила шеста екранизација славног романа.
1. Често се може чути како Булгаковљев роман доноси несрећу. И заиста адаптација није ишла лако.
Медији воле да спекулишу о уклетости „Мајстора и Маргарите“ и томе како су наводно рад на адаптацији књижевног штива и снимању увек пратиле несреће. Рецимо, Олег Басилашвили, Воланд у серији коју је 2005. године снимио редитељ Владимир Бортко на сету је привремено изгубио глас.
Новинари су поред тога, нашли да је после премијере, у размаку од само неколико година уследио „мистериозни низ“ смрти глумаца, када је преминуло њих 18. Све су то, наравно, сујеверице, међутим, мора се признати да су сви покушаји адаптације романа били праћени приличним потешкоћама. А ни нови филм у том смислу није изузетак.
Филм је прво требало да режира Николај Лебедев („Легенда број 17“) који је написао и сценарио. Међутим, појавили су се проблеми са ауторским правима, јер су поједини пишчеви наследници продали права одређеним компанијама, и испало је да се паралелно са руском верзијом у Холивуду ради на алтернативној адаптацији са Базом Лурманом („Велики Гетсби“) на челу.
Када су правна питања била ипак регулисана, почела је пандемија. Снимање је прекинуто, а Лебедев прешао на снимање ратне драме „Нирнберг“. Рад на пројекту „Мајстор и Маргарита“ преузела је друга екипа која је битно променила концепт.
2. Филм је снимио Михаил Локшин, један од редитеља који највише обећавају, чије је дебитантско остварење „Сребрне клизаљке“ постало хит на Нетфликсу.
Михаил Локшин популарност је стекао рекламама и музичким спотовима. Он је између осталог 2014. године снимио рекламни спот за пиво „Сибирска корона“ у коме звезда „Досијеа Икс“ Дејвид Диховни, који има руске корене, машта о томе шта би било да је којим случајем одрастао у Русији. Овај изузетно кратки филм постао је виралан у руском сегменту интернета.
Свој дебитантски филм „Сребрне клизаљке“ Локшин је снимио 2020. године. То је божићна бајка о џепарошима клизачима у амбијенту царског Петербурга. Први руски филм приказан као оригинални Нетфликсов садржај. Пре тога у категорији „оригиналних“ пројеката сервиса приказане су само две руске серије „Боље од људи“ и „Епидемија“. Одмах по приказивању на платформи „Сребрне клизаљке“ нашле су се међу пет најгледанијих.
Адаптација романа „Мајстор и Маргарита“ друго је редитељско остварење Локшина. Сценарио потписује Роман Кантор, сценариста „Сребрних клизаљки“, аутор који је радио и на „Епидемији“ Павела Костомарова.
3. У новој адаптацији срећемо се са нелинеарним приповедањем, попут филмова Кристофера Нолана.
И док је Николај Лебедев намеравао да се више држи текста и усредсреди на теми „писца и његове публике“, Локшин и Кантор су одлучили да развију постмодернистичку линију романа и прераде књигу у стилу „Почетка“ или „Престижа“ Кристофера Нолана.
Сижејни оквир је сачуван. На филмско платно су пренети и љубавна прича „Мајстора и Маргарите“, и подвале Воланда са пратњом, и „јеванђеље по Мајстору“, апокриф о Христу у Понтију Пилату, римском прокуратору који је Христа послао на крст. Међутим, усложњена конструкција подсећа на матрјошку, једна прича одвија се унутар друге, а у оквиру ње развија се још једна и тако даље, при чему је приповедање увек паралелно.
И то није само поступак ради поступка, већ начин да се објасни како је организована пишчева лабораторија.
Мајстор на филмском платну много је сличнији стварном Булгакову у односу на књигу. Практично Јевгениј Циганов, један од најпознатијих глумаца у Русији, игра самог писца. Стварне чињенице из Булгаковљеве биографије, борба против цензуре, репресије, издаје пријатеља, претварају се у фантасмагоричне садржаје.
4. Воланда игра звезда» „Проклетника“ Оугуст Дил, а Пилата Клас Банг из Би-би-Сијеве серије „Дракула“ коју су снимили аутори „Шерлока“.
Филм има одличан кастинг. И док је Воланд у ранијим екранизацијама био злокобан умешан старац, ђаво у Диловом тумачењу је весели, враголасти љубитељ шала. Он искрено ужива судећи Московљанима. Одлични су и руски глумци, пре свега Циганов као Мајстор, и Јулија Снигир у улози Маргарите (глумци су брачни пар). Снигир је страним гледаоцима позната по акционом хиту „Умри мушки: Добар дан за умирање“ (2013) и серији „Нови Папа“ Паола Сорентина.
5. Визуелни свет филма спoj je арт декоa у стилу „Великог Гетсбија“ Лурмана и стаљинистичкoг стимпанкa.
Радња филма одвија се у машти јунака, па се аутори нису ни трудили да дочарају стварни изглед Москве тридесетих година прошлог века. Грандиозни стаљинистички ампир предимензиониран је до размера гротеске, па врло често гледамо стаљинистичке солитере који личе на месопотамске зигурате. „Оживљени“ су и велики грађевински пројекти тог доба који никада нису реализовани, остајући да сведоче о свом постојању само на папиру, између осталих чувени Дворац Совјета са сто метара високом скуплтуром Лењина на врху, док у ваздуху лебде футуристички дирижабли.
Московљани у филму знају лепо да предахну. Џез концерти у затвореном клубу писаца подсећају на проводе богаташа из „Великог Гетсбија“. Сеанса црне магије у позоришту праћена је ревијом високе моде у париском стилу, а Воландова пратња ефектно игра италијанску комедију дел арте. На крају велики бал код Сатане очито је инспирисан предхришћанском, и чак предантичком уметношћу, а дизајн одеће и ентеријера пре упућује на древни Египат и Вавилон.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
