Вила у близини улице Арбат у центру Москве била је резиденција америчког амбасадора у Совјетском Савезу још од 1933. године. Позната као Спасо-хаус, ова вила је била место одржавања бројних догађаја на највишем нивоу које је организовало америко дипломатско представништво у Москви. Најпознатији међу њима био је Пролећни фестивал, толико екстравагантан и апсурдно раскошан да је у роману Михаила Булгакова „Мајстор и Маргарита“ приказан као „Велики бал код Сатане“.
Спасо-хаус
Јавно власништвоПре одласка у САД на консултације амерички амбасадор у СССР-у Вилијам Булит је наложио да се одмах по његовом повратку у Москву приреди велики пријем. Задужио је Чарлса Тејера, службеника амбасаде, да се побрине за организацију догађаја, рекавши му да забава мора да „надмаши све што је Москва икада видела пре и после Револуције“.
Вилијам Булит
Јавно власништвоПрема сведочанству које је Тејер касније навео у својој књизи „Медведи у кавијару“, амбасадор му је рекао да да све од себе и да не брине за трошкове.
Тејер га је схватио дословно и приредио незаборавно вече.
Тејер је признао да су на необичан дизајн забаве значајно утицале идеје супруге секретара амбасаде Ирен Вајли.
Спасо-хаус
Јавно власништво„Хајде да набавимо неке домаће животиње и направимо мало сеоско двориште у углу дворане. Забаву ћемо назвати Пролећни фестивал. Знао сам да не треба да јој противречим“, записао је Тејер у својим мемоарима.
Он је тврдио да је пристао на идеју са животињама, јер је наступ певача обично био врхунац забаве на пријемима које су организовале друге стране амбасаде у Москви (а и у другим градовима). Булит, Вајли и Тејер су се сложили да предстојећа забава у америчкој амбасади треба да понуди сасвим другачији доживљај.
Чарлс Тејер (други слева) у резиденцији америчке амбасаде у Москви.
Јавно власништвоНа први поглед чинило се да се ради о једноставној идеји. Тејер је требало да набави неколико јагањаца и украси дворану цвећем, додајући неколико бреза у саксијама. Међутим, проблеми су се појавили од самог почетка.
Пролеће 1935. је каснило и било је сувише хладно за цвеће и за листање бреза. Осим тога, јагњад коју је позајмио са једне фарме у Москви ширила су неподношљив смрад. Тер је отишао код директора московског зоолошког врта који је предложио да јагњад замени за неколико планинских коза које би, у теорији, требало мање да се осећају. Тер је позајмио шест коза из зоолошког врта, али то није било довољно за Вајли, која се тек загревала са идејама за предстојећи урнебес. Тер се, наиме, присећао како је изјавила да не би било лоше да додају једног медведића.
Број животиња предвиђених за забаву постепено се увећавао. Осим коза и медведића, додали су петлове, златне фазане, дугорепе папагаје и јато малих птица. Пред тога, Тер је набавио 1.000 лала из Хелсинкија да их придода брезама које су подстакнуте да цветају након што су их држали у влажној и топлој просторији.
Амбасада је била спремна за забаву каква се виђа једном у животу.
Спасо-хаус
Јавно власништво24. априла 1933. године високи гости су се сјатили у Спасо-хаус. Амбасадор Булит је желео да то буде незабораван догађај који ће окупити буквално све значајне личности у Москви, осим, наравно, Јосифа Стаљина.
Међу гостима су се нашли комесар спољних послова Литвинов и његова жена, политичари Ворошилов, Каганович и Бухарин, начелник за наоружање Црвене армије Тухачевски и други водећи генерали, као и чувени балетски играчи, па и писац Михаил Булгаков. Забава је окупила дипломатску, политичку, војну и културну елиту СССР-а.
Спасо-хаус
Јавно власништвоСтвари су се отеле контроли готово од самог старта, присећао се Тејер. Један од петлова је успео да пробије дно свог кавеза и излети право на тацну са гушчјом џигерицом, која је стигла из Стразбурга специјално за ову прилику. Касније је један од гостију флашу са млеком из које је пило мече заменио флашом шампањца. Гост је медведићу узео млеко, ставио цуцлу на флашу шампањца и дао је медведу који је попио пар гутљаја пре него што је схватио да је преварен и преврнуо флашу на под. Совјетски генерал Александар Јегоров је приметио да је медвед узнемирен и покушао да га умири тако што га је подигао у наручје, што је била велика грешка, јер је медведић истог тренутка повратио на генералову свечану униформу.
Маршал СССР Александар Јегоров
Јавно власништвоГневни Јегоров је заурлао на збуњеног Тејера, поредећи пријем са циркусом и тврдећи да животиње у америчкој амбасади изгледа имају исти третман као генерали. Амбасадор је одмах укорио службеника због његове грешке, али се генерал убрзо вратио у новој униформи и рекао му:
„После свега, закључио сам да није ваша кривица. Деца су деца, чак и ако су медведи“, рекао је наводно генерал пре него што се вратио забави.
Забава је трајала до 10:30 следећег јутра. Спасо-хаус је био у тоталном нереду, а особље је спало с ногу од умора.
Булит и сарадници америчке амбасаде, 1934.
Јавно власништвоНе успевајући да смисли ефикасан начин да похвата све птице које су и даље лепршале по пространој дворани, Тејер их је на крају просто истерао напоље кроз отворен прозор.
На крају су негативне последице ублажене (мада само делимично). Тејер се касније шалио да од њега више никад нису тражили да организује пријем у амбасади, али не зато што је био сувише драгоцен службеник да би се бавио тако неозбиљним послом!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
