Један од главних „испоручилаца“ скривеног блага је Московски кремљ. На простору древног насеља много пута су откриване драгоцености. Тако је, рецимо, у 19. веку током реконструкције пронађен бакарни суд за претакање вина пун бронзаног и бакарног старог римског кованог новца. Али како су се монете из периода између првог и трећег века нашле у Москви? Изгледа да је неко у 17. веку у Европи пазарио колекцију и затим је склонио у страну.
„Земљишне инвестиције“ биле су поуздан начин заштите уштеђевине од лопова и пљачкаша. У металним ћуповима који су пронађени 1939. године поред Спаске капије налазило се 33 800 металних новчића! Међу расутим кованицама из времена цара Алексеја Михајловича било је и крстова и накита. По свој прилици неко је на тај начин покушао да сачува уштеђевину у време побуне која је у Москви избила због повећања цена и пореза на со.
Ипак највећи налаз датира из 1988. године. Грађевинари који су обављали земљане радове дословно су налетели на благо из 13. века, златне и сребрне полуге, словенски, скандинавски и персијски накит, укупно 300 предмета. Највероватније да је кнез Владимир Јурјевич пред најездом кана Батија драгоцености закопао у земљу. Кан је запалио Москву 1238. године, а благо је остало да лежи под земљом 700 година.
Изгледа да историчари немају бољих асистената од грађевинских радова. Тако су у време извођења радова у петербуршкој вили Трубецких-Наришкиних 2012. године радници открили конструкцију између трећег и четвртог спрата. Када су угледали џакове са сандуцима и кутијама са стоним сребром, медаљама, накитом, сатовима, канделабрима и многим другим вредним стварима радници су изгубили моћ говора. Без много размишљања одлучили су да све то изнесу. Али, не лези враже, радници који усред ноћи нешто брзо товаре у фургон били су дежурном полицајцу сумњиви. Када је насумице отворио један од џакова, полицајцу није остало ништа друго него да и он занеми.
Русију су најпре напустили Наришкини 1917. године, а потом и последњи власници виле, поручник императорске гарде Хусарског пука Сергеј Сомов и његова супруга Наталија Наришкина.
Више од две хиљаде предмета са грбовима кнежевске лозе Наришкина и Сомових, укључујући и луксузни сервис произведен у јувелирској фирми Игнатија Сазикова, укупно 400 килограма драгоцености, испоставило се као најозбиљнији проналазак у Русији.
Сељаци Устин и Моисеј Јефимов радећи на изградњи пута 1822. године пронашли су пар „облутака“ који су на први поглед подсећали на златне. Наставили су да траже и плуг је почео да вади из земље наруквице, иконе, украсе за повез за главу за жене, барме - велике округле медаљоне са драгим камењем, бисером и представама светитеља. Ови масивни украси важе за кнежевске и царске реликвије. За проналазак блага на простору утврђења Старог Рјазања, Јефимови су били награђени са десет хиљада рубаља.
Ипатијевски сокак у Москви некад су насељавали грнчари и ковачи, а касније су на овај део града бацили око имућни грађани. У шеснаестом веку дворјани и бољари, који су били у државној служби, имали су обавезу да на први позив крену на смотру или у поход. И да у таквим ситуацијама имају наоружање и оклопе. Зато уопште не чуди што је у једној кући у Ипатијевском сокаку 1895. године пронађен читав арсенал. Шлемови, панцири, шиљци за копља и кованице из времена Ивана Грозног.
Археолози су овде 1969. године пронашли огорело буре са секирама, ножевима и ручно кованом пушком кремењачом.
Ипак, далеко импресивнији налаз датира из 1970. године. Огромни бакарни лавор, пун до врха шпанских песета и реала! Поред Мадрида, Барселоне и Севиље, ковани су и у Мексику, Боливији и Колумбији. Укупно 3398 монета тешких 74 килограма! А откуд они у Москву? Изгледа да је неки трговац хтео да их прода држави да би их даље претопили.
Злато пронађено 1965. године у петербушком „Гостином двору“, било је, како се испоставило, готово надохват руке. Када су радници током реконструкције дигли под наишли су на зид са прилично неравним циглама. Демонтирајући зид нису могли а да не примете како су цигле у прошлости биле много тешке. Неко је чак у шали прокоментарисао: „Можда је злато“. За сваки случај одлучили су да однесу налаз на експертизу. Испоставило се не само да је „цигла“ од злата, него завидног квалитета, 22 карата. Број цигала увећао се на укупно осам, а тежиле су 128 килограма.
Некада се у тој просторији налазила златара добављача императорског двора Ивана Морозова. Његови синови су за сваки случај направили скровиште, али после револуције нису могли да дођу до онога што су тамо оставили.
Изгледа да се нешто што је врло вредно може чувати у наизглед врло простим ћуповима. Помислите да је уље или вино, а испостави се - новац. Пронађене у „Гостином двору“ две посуде испоставиле су се као највећи проналазак скривеног новчаног блага у Москви.
Укупно 335 западноевропских новчића из друге половине шеснаестог и почетка седамнаестог века и више од деведесет пет хиљада сребрних руских монета чешујки, искованих за време царева Ивана Грозног, Бориса Годунова и Фјодора Ивановича.
Археолози су у Пскову 2016. године пронашли више од 300 кованица, медаља, накита и ордена. Благо је било пажљиво упаковано у шест металних кутија. Новгородске, московске и тверске монете, чешујке и јефимке (претопљени страни талири поново исковани са царским жигом) из времена Алексеја Михаиловича, копејке Бориса Годунова, метални новчићи Петра Великог. Наградни ковш и пехар Катарине Велике, монете исковане поводом крунисања, и златна полуга високог квалитета.
Колекција је највероватније припадала трговцу Фјодору Пљушкину, страственом сакупљачу реткости и старина. Изузетну збирку сакупљао је четрдесет година. Интересовало га је буквално све, слике, оружје, личне ствари Александра Суворова, иконе и наравно, кованице. У његовој збирци било их је 84 сандука, чак више од Ермитажа.
Више од 800 килограма кованог новца? Да, управо та количина пронађена је у подруму цркве Рођења Богородице у Устјужни 1936. године. Коване монете из разних временских периода, од императорке Ане Ивановне до Николаја Другог, углавном бакарне, мада је било и сребрних, највероватније да су у храм доспеле као добротворни прилог. Рецимо, за ливење звона.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
