Док шетате улицом вероватно нећете одмах приметити музеј. То је мала, црна зграда на којој пише „Подземна Москва“. Иза натписа је степениште које води наниже у некадашње цивилно атомско склониште Краснопресњенске рафинерије шећера „Мантулин“, саграђено још 1972. године. Фабрички погони су одавно стали, па се чинило да склониште намењено радницима фабрике више никоме није потребно. Међутим, пре неколико месеци сарадници музеја су почели са његовом обновом. Вратили су му аутентични изглед и испунили га експонатима из својих личних колекција.
Овде експонати нису у стакленим музејским витринама и скоро све можете додирнути. На пример, импресивна експозиција колекције предмета за цивилна склоништа осмишљена је тако да посматрачи стекну потпуну представу о њиховој функцији и о томе како изгледа боравак у њима. Можете, на пример, прелистати неки од часописа „Правда“ за 1972. годину, сазнати како је вршен специјални третман над онима који су стигли из контаминиране зоне и прегледати скафандере за хемијску и биолошку заштиту. И сопственим рукама можете окренути полугу система за пречишћавање ваздуха.
Поред фасцинантне колекције гас-маски, музеј има специјалну заштитну комору за малу децу. Она личи на велику спортску торбу са филтерима и малим прозорима.
Уз помоћ теренске хемијске лабораторије могу се идентификовати токсичне супстанце. У специјалним лабораторијским боцама са налепницом мртвачке главе са укрштеним костима налазе се реагенси са мирисом: на пример, мирис печене јабуке упозорава на присуство иперита.
Поред многобројних уређаја овде се налазе и грамофони за репродукцију звука са грамофонских плоча, али не служе за украс. Испоставило се да је винил најпоузданији носач информација у ванредним ситуацијама. За разлику од магнетне траке или флеш меморије, плоча вас неће изневерити. Аудио-запис на винил плочи користи се за упозорења на опасност у ванредним ситуацијама, на пример за емитовање сигнала који упозорава на ваздушни напад.
Једна од просторија музеја посвећена је тајним бункерима са пунктовима за комуникацију, из којих се у случају катастрофе може наставити управљање државом. Посетиоцима се чини као да су у филму. На све стране је различита опрема: електрични телеграф који преноси поруке Морзеовом азбуком, телепринтери, телекси и телефони за комуникацију руководства преко заштићених линија.
У „Подземној Москви“ можете видети скривену страну престонице и упознати се са легендама и причама о подземним градским објектима. На пример, сматра се да у најстарије објекте спадају одаје економа при Архангелском храму, саграђене 1485. године. Уосталом, у музеју можете сазнати које су приче о подземној престоници истините, а које нису, и колико Стаљинових бункера заиста има у Москви. Популарна теорија да се испод Москве налазе страшне празнине је измишљена.
Московски метро са станицама које личе на поздемне дворце вероватно знају сви. Али нису сви видели како изгледа метро тамо где путници не залазе. У музеју су изложене фотографије тунела и вентилационих отвора, кантина, па чак и печурака које у изобиљу расту близу места где пролазе ужурбани возови.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
