Шта је Сретење?

Сретење Господње је празник који је у старо време био посвећен Пресветој Богородици, а у савременом православљу се убраја у Господње празнике, тј. посвећен је Господу Исусу Христу. Који догађај славе православни хришћани на овај дан?

Сретење у православљу

Сретење Господње. Икона. Новгород, крај 15. века

Public domain

Реч „сретење“ значи „сусрет“. 

Четрдесети дан по Исусовом рођењу Јосиф и Марија су однели дете у Јерусалимски храм. Након четрдесет дана по рођењу прворођено мушко дете је по закону требало посветити Богу у храму и принети жртву (богати су приносили јагње од годину дана, а сиромашни две грлице или два голубића). Праведни Јосиф је понео два голубића.

„Сретење Господње“, Ђироламо Романи, 1529.

Pinacoteca di Brera, Milano

У храму је младенца Исуса дочекао Симеон Богопримац, свештеник коме је по предању унапред откривено да неће умрети док не види Христа. Он је већ био веома стар (имао је преко 300 година) и одавно је чекао Исусов долазак. Препознавши у детету обећаног Месију и узевши га на руке, он рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља“. Зачуђеној Исусовој мајци Симеон објасни да ће дете које сада лежи многе оборити и подићи у Израиљу и да ће бити „знак против кога ће се говорити“.

„Симеон Богопримац“, 1627-1628, Рембрант

Hamburger Kunsthalle

Сретење је, међутим, пре свега радостан догађај. Православље учи да се човечанство преко старца Симеона тога дана сусрело са Богом. По предању је у храму тада била и пророчица Ана, 84-годишња удовица која је такође препознала Христа и са радошћу почела да прича свима у Јерусалиму о његовом доласку.

Према правилима православног богослужења, на Сретење се у току службе обавезно освештавају посебне „сретењске“ свеће. Оне су главни симбол празника и симбол божанске светлости коју је Христос донео у свет својим доласком. Свеће су имале посебан значај и у „народском“ празновању Сретења.

Сретење у народним обичајима

Митрополит Феодосијски и Керченски Платон на празничном богосслужењу у Саборном храму Јована Крститеља на Сретење Господње

Феодосијска епархија

Као и многи други православни празници, Сретење је код руских сељака имало двоструки смисао, заснован на називу празника „сретање, сусрет“. У народу се, наиме, тај дан доживљавао као сусрет зиме и лета.

На Сретење није ваљало никуда одлазити од куће нити почињати било какав нови посао. Али су зато сутрадан, 16. фебруара, биле „Починке“ (на староруском „почеци“), тј. сељаци су устајали у рану зору и почињали припреме за нову пољопривредну годину – проверавали су алат и амове, па се зато говорило: „На Починке деда устаје чим сване и поправља летње амове и стогодишње рало“.

Дан Сретења је симболизовао целу годину која следи. Што је празнични дан топлији, лепше ће бити време током целог пролећа. Сеоска дечица су се окупљала на брегу и „молила“ сунце да извири из облака. Ако би се облаци заиста разишли сматрало се да је то добар знак и да ће година бити топла.

Народно веровање је посебну моћ приписивало „сретењској води“ која је ноћу уочи Сретења захватана из рупе избушене у леду. Сматрало се да је она лековита исто као и богојављенска. Том водом су сељаци кропили болесне укућане и оболелу стоку, њу су пили и њоме су купали децу.

Сретењске свеће

Сочинска епархија

Сретењским свећама које су освештаване у цркви такође је приписивана заштитна сила. У западнословенским веровањима оне су се звале „громнице“ јер се сматрало да прогоне нечисту силу и штите кућу од олује и грома. Руски сељаци су чували сретењске свеће у свечаном углу на полици са иконама и палили су их у важним тренуцима за време породичне молитве.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!