Како је Русија изгледала 1954. године (ФОТОГРАФИЈЕ)
На годишњицу Стаљинове смрти, 5. марта 1954. године, окупило се мноштво људи испред Маузолеја. У њему је једно време (до 1961) поред Лењиновог лежало и Стаљиново тело, а на фасади се налазило и Стаљиново име.
Испред маузолеја су увек увек били дуги редови.
На трибини Маузолеја слева надесно: министар одбране СССР-а Николај Булгањин, председник Савета министара СССР Георгиј Маленков и први секретар ЦК КПСС Никита Хрушчов.
После Стаљинове смрти у Москви је и даље важио урбанистички план развоја по његовој замисли. На пример, довршавала се изградња хотела „Пекинг“, такође у стилу Стаљиновог класицизма.
До 1954. године завршена је реконструкција и обнова Свесавезног пољопривредног сајма (касније Изложба достигнућа народне привреде, ВДНХ). Он је добио величанствени изглед. Многи павиљони су изграђени у стилу стаљинског ампира. На фотографији је поглед на фонтану „Камени цвет“ и Главни павиљон.
Сви који су долазили у престоницу обавезно су ишли у ГУМ (Државни универзални магазин) на Црвеном тргу. ГУМ је био луксузно уређен, у њему су се могли купити ретки и дефицитарни производи. Овде су купци на одељењу парфема.
Поглед на ГУМ са Спаске куле. Данас је Црвени трг пешачка зона, а током 1950-их се по њему одвијао саобраћај. У позадини са десне стране види се Бољшој театар.
Московски планетаријум је такође био привлачно место како за децу, тако и за одрасле.
Склапање „Москвича“.
На заседању Централног комитета партије 13. августа покренут је привредни пројекат „Девичанска поља“. Огроман број радника упутио се у подручја Поволжја, Урала, Сибира, Далеког истока и Казахстана да засеје земљу која до тада није обрађивана.
На „Девичанска поља“ су кренули млади људи носећи са собом најпотребније ствари – шах и књиге.
Совјетска пропаганда је придавала посебну важност пољопривреди. У народу је пропагирано да живот у колхозима и совхозима протиче у весељу и пријатељству.
„Сутра је недеља“. Чак и на „Девичанским пољима“ под ведрим небом совјетска омладина је водила рачуна о свом изгледу и слободно време користила да се културно уздиже.
Труд у пољопривреди је дао своје резултате. Знатно је увећана производња млека и меса. На фотографији су девојке у фабрици за флаширање млека.
Председник колхоза у Јакутији проверава крзно пре испоруке у град.
Совјетска власт је интензивно подстицала наставу, вечерње школе и повећање квалификације. Многи су комбиновали посао и образовање.
Политичка информисаност је била веома важан фактор у животу совјетских грађана. У радионицама и фабрикама, у домовима културе и у свим предузећима одржавани су састанци на којима се разговарало о најновијим вестима и одлукама партије. У радионици за склапање часовника раднице пажљиво слушају новости.
СССР и Кина су се 1954. припремале за прославу петогодишњице потписивања совјетско-кинеског „Споразума о пријатељству, савезу и узајамној помоћи“.
Стаљин је побољшао односе са Кином и њеним председником Мао Цедунгом. Међутим, после смрти Јосифа Висарионовича ти односи су временом почели да се погоршавају, посебно када је Никита Хрушчов покренуо процес дестаљинизације.
1954. године је масовно прослављена 300-годишњица „Перејаславског споразума“ („Переяславской Рады“), када су запорошки козаци одлучили да се потчине руском цару. У СССР-у се то званично звало „300-годишњица уједињења Украјине са Русијом“.
У Обњинску, првом совјетском граду науке, 26. јуна 1954. године је пуштена у рад прва индустријска нуклеарна електрана на свету.
Овако је споља изгледала прва нуклеарна електрана на свету. Функционисала је до 2002. године, а сада се у њој налази научноистраживачки и меморијални комплекс.
Спорт и физичка култура су од самог настанка СССР-а били врло важни елементи пропаганде. Уосталом, требало је да градитељ комунизма и трудбеник буду здрави и издржљиви. Због тога је уведена традиција одржавања спортских парада.
У СССР-у је подстицан активни одмор. Људи су се зими клизали и санкали. У школама су се одржавали часови скијања.
Преко лета се одлазило у природу и на камповање. Појавила се заинтересованост за алпинизам и вожњу кајака, као и претерана страст према геологији, па чак и својеврсна идеализација те професије.
Шах је такође био масовна страст совјетских грађана. Сви су играли шах – и мала деца и одрасли.
Шаховски туринири су се одржавали у школама.
Шах се играо чак и на плажи.
Совјетска власт је такође подржавала стваралаштво. Цениле су се аматерске уметничке активности, а многа деца су уписивана у плесне или музичке школе.
Постојало је велико интересовање за народну уметност и уметничке занате. На фотографији је ансамбл бандуриста са Кремљом у позадини.
Погледајмо и неке снимке из совјетског Лењинграда (како се тада звао Санкт Петербург). Романтика на обали Неве.
Крстарица „Аурора“ – један од симбола револуције.
Ученици на предавању о револуцији и њеном вођи Владимиру Лењину.
Свештеник је био ретка појава у СССР-у. Протојереј Николај Ломакин испред Исакијевског храма у Лењинграду. Током 1950-их у храму је био музеј и нису вршена богослужења.
Током Великог отаџбинског рата озбиљно су оштећени бивши царски дворци у Петербургу. После рата су рушевине у рекордном року поново претворене у раскошне фонтане и скулптуре.
Традиционална новогодишња јелка у Кремљу. Празник који је увео Стаљин третиран је као дечији. Деци су поклањани слаткиши и организоване су им представе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу