Зашто су се посматрачи смејали испред слике „Мајорова просидба“?

„Мајорова просидба“, Павел Федотов

„Мајорова просидба“, Павел Федотов

Третјаковска галерија
Сваком посетиоцу изложбе у Академији уметности при погледу на слику Павла Федотова, лице би озарио широк осмех, а поједини нису могли да се уздрже чак ни од гласног смеха. И стално су се враћали да је погледају још једном. Због чега?

Официр и сликар

Федотов је радио на слици годину дана. Био је то његов трећи рад. Он је био пензионисани официр царске гарде Финског пука, па се и у сликарству определио за војну тематику. Испоставило се, међутим, да одлично преноси на платно сцене из свакодневног живота.

„Нови каваљер“, Павел Андрејевич Федотов, 1846.

У почетку су то биле слике „Нови каваљер“ и „Пробирљива невеста“. Када их је видео Карл Брјулов, тада већ познати сликар, толико се одушевио да је издејствовао стипендију за младог аутора.

„Пробирљива невеста“: Павел Федотов

За добијених 700 рубаља уметник је почео да слика „Мајорову просидбу“. Раду је приступио темељно и савесно као прави војник. Купио је потребне ствари како би их сликао уживо. Чак је купио и раскошну венчаницу. Облачио је лутке и постављао их у различите позе како би ситуација била што веродостојнија.

Мајка и ћерка (цртеж Павла Федотова за слику „Мајорова просидба“, 1848)

Сва три своја рада Павел Федотов је 1849. године показао на изложби у Академији уметности. Пажња публике била је усмерена на ново платно: посматрачи су се смијуљили са руком на устима или се отворено смејали, а сам уметник је окупљенима декламовао своје стихове који су објашњавали суштину „Мајорове просидбе“.

Брак из интереса

Сви ликови на слици су у покрету: официр суче брк и вири са улазних врата; куварица поставља на сто кулебјаку; мајка хвата за хаљину невесту која би да побегне. Проводаџиница слеже раменима, отац покушава да закопча дуги капут, а сирота старица пита слугу шта се то дешава.

Рекло би се – ништа посебно... Обична ужурбаност пре просидбе. Али, није све тако једноставно. Као прво, очигледно је да су особе које ступају у брак неједнаког друштвеног статуса. У то време су се осиромашени племићи масовно женили ћеркама добростојећих трговаца. Корист је била очигледна за обе стране – једни су добијали средства за живот, а други привилегије високог друштва. Иако се види да су се сви припремали за дочек младожење, ипак је његов долазак изазвао пометњу. А он, сигуран у свој успех, није понео чак ни букет цвећа.

„Мајорова просидба“, Павел Федотов

Тесни дуги капут очито је неудобан трговцу који није навикао на такво одело. Даме су, супротно бонтону, обукле балске хаљине. Мајка на глави има мараму, а не чепец (капицу) који су носиле све удате даме. Невестина хаљина има превелики деколте и превише накита. А уместо да држи лепезу у рукама, огрнута је чипкастом марамом.

Сервирање стола пред ручак, који је превише мали за толико особа, такође је критиковано. Стољњак не одговара датој прилици. Уместо чисто белог стављен је ружичасти са шаром, а флаша шампањца и чаше, некако јадно стоје по страни.

Са плафона, непоштедно осликаног нимфама, виси огроман кристални лустер, а уместо модерних слика зидове краси портрет митрополита.

Посматрачи су примећивали масу недоследности које су боле очи савременицима. Гиздава одећа и кршење бонтона у „Мајоровој просидби“ указују на то да њени јунаци желе брзо да склопе уносан посао и нимало се не стиде због тога.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“