Да ли је „Јутро у боровој шуми“ заиста насликао Шишкин?

Пријатељи передвижници

Портрет сликара И. И. Шишкина. 1880. Уље на платну.

Иван Крамској

Иван Шишкин и Константин Савицки су били пријатељи. Оба су били у Удружењу путујућих сликарских изложби (Товарищество передвижных художественных выставок – ТПХВ) и помагали су један другом. По сећању Валерије Дјумулен, друге жене Савицког, на Шишкиновим сликама пејзажа њен супруг је „увек сликао фигуре“, попут кочија на пејзажу „Киша у шуми“.

Као прави пријатељи, они нису делили само радост, него и тугу. Константин је био кум на крштењу једног Шишкиновог сина и много је туговао када је трогодишњи малишан умро. И после губитка вољених жена пријатељи су проналазили узајамне речи утехе. Наиме, 1874. године је од туберкулозе умрла Шишкинова прва супруга, а након годину дана је извршила самоубиство и прва жена Константина Савицког, Јекатерина Васиљевна.

Портрет сликара К. А. Савицког

Иван Крамској

Делили су такође и своје креативне идеје. Дјумулен се сећала како се родила идеја о заједничком раду на слици „Јутро у боровој шуми“. Савицки је радио на слици „У рат“ кад му је пала на памет нова композиција. Целе ноћи је скицирао „Медведе у шуми“. Шишкин је био одушевљен када је видео скицу па му је Савицки предложио да слику доврше заједно: „Ти знаш шуму боље од мене“. Тако је и било. Шишкин је насликао борову шуму у свитање, а његов пријатељ забавне медведиће који се пентрају по обореном деблу.

„Јутро у боровој шуми“

Иван Шишкин; Константин Савицки

„Убили смо медведа, а медвеђу кожу смо поделили!“

„Кад сам почео да сликам медведе у шуми, прилично сам се загрејао за слику. Израду пејзажа је преузео на себе И. И. Шишкин. Слика је успела и Третјаков ју је купио. Тако смо убили медведа и поделили кожу! Са деобом је, међутим, испало некако траљаво“. Тако је Савицки описао својим рођацима ситуацију везану за ову слику.

Сељак са коњем

Константин Савицки

Слика је представљена јавности на 17. изложби передвижника. Познати колекционар Павле Третјаков понудио је за њу веома велику суму – 4.000 рубаља. Савицки је од тога добио само четвртину.

У каталозима галерије наведен је као аутор само Шишкин. Постоје различите верзије о томе. Можда је између пријатеља дошло до неког неспоразума па је Савицки сам обрисао своје презиме. Али није искључена ни могућност да су се на платну првобитно налазила презимена оба аутора и да је Савицког „обрисао“ Третјаков лично.

Дочек иконе

Константин Савицки

Чувени покровитељ уметника био је у лошим односима са Савицким због његове слике „Дочек иконе“ („Встреча иконы“). Пошто ју је купио Третјаков је приметио да са временом на њој слој боје пуца. Савицки је обећао оснивачу галерије да ће исправити недостатак, али је то одлучио да уради у његовом одсуству. Међутим, одабрао је нијансу боје која није била одговарајућа због чега су нови облаци постали прилично ружичасти и „боли су очи“ на преовладавајућој хладној сивој позадини. Третјаков је наредио да се оригинална боја одмах врати, макар и са напрслинама. Слици је враћен првобитни изглед, али је у односима дошло до захлађења.

Шишкинов потпис испод кога су једва видљиви трагови потписа Савицког.

Иван Шишкин; Константин Савицки

Тако, према једној верзији, колекционар није трпео додатне измене на купљеним сликама, па је обрисао презиме Савицког када га је угледао на „Јутру у боровој шуми“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!