Мега-перспективе арктичког мега-региона

Планирано је да се до краја године прецизирају руске границе Арктика, изјавио је министар за регионални развој Игор Сљуњајев на седници председништва колегијума свог министарства. Он је рекао да најпре треба припремити концепцију развоја Севера, па тек онда тражити неопходна финансијска средства. Експерти истичу да главна компонента те концепције треба да буде развој инфраструктуре, пре свега саобраћајне.

Индикативно, првобитно је било у плану да се седница колегијума одржи на некој северној руској територији, али је затим одлучено да се сусрет организује у Москви и тако уштеди време и новац за превоз. Како је истакао министар, Арктичкој зони делимично или потпуно припада 7 субјеката Федерације, руски Арктик има преко 2 милиона становника, обезбеђује око 15% бруто домаћег производа, 80% руског гаса, 95% метала платинске групе, преко 85% никла и кобалта, око 60% бакра и знатан део руских дијаманата. Кроз Арктичку зону пролази Северни морски пут, једна од најперспективнијих саобраћајних артерија на свету. И поред свега набројаног, овај регион је неопходно развијати и уложити у тај развој значајна средства.

„У циљу очувања и развоја Арктичке зоне РФ као стратешке базе наших ресурса неопходно је решити читав низ задатака, између осталог створити услове за радну миграцију у регион и за комфоран живот у овом подручју, подићи инфраструктуру у целом мега-региону на виши ниво, предузети мере за стимулисање раста и диверзификације економије, обезбедити очување еколошких система Арктика и повећати квалитет државне и општинске управе у регионима Арктичке зоне“, рекао је Сљуњајев.

Због тога Министарство за регионални развој Русије већ припрема државни програм социјално-економског развоја Арктичке зоне Руске Федерације, а на програму ће радити новоформирана Међуминистарска радна група. Министар сматра да се државни програм може реализовати помоћу Инвестиционог фонда о чијој судбини се управо одлучује, као и федерални наменски програм развоја Арктичке зоне чији је иницијатор Министарство за регионални развој. Федерални наменски програми се реализују у већини праваца развоја Арктика.

Министар је истакао да развој Арктика треба почети од прецизирања његових граница, како би се тачно знало у шта се улаже новац. Одговарајући на питања новинара он је најавио да ће границе бити јасно дефинисане до краја године.

Експерти, међутим, не виде потребу да се опет повлаче границе. „Чинило ми се да је ту већ све јасно. Чак и ако нам припадне нека додатна територија, то ће бити нешто врло мало. Главни проблем је саобраћај“, каже Леонид Григорјев, шеф катедре за светску економију на Факултету светске економије и политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ).

И директор центра „Светски океан“ Алексеј Коновалов сагледава проблем саобраћаја у развоју Арктика. Он је истакао да развој највише може подстаћи инфраструктура. Ако се пре свега изграде луке дуж Северног морског пута, то ће омогућити да се воде северних мора искористе као национална саобраћајна магистрала.

Александар Прилепин, заменик председника председништва непрофитног партнерства „Европско-азијски центар за економски и правни развој“, каже да проблем саобраћаја пре свега треба решавати у источном делу Арктика. Поред тога, у истом подручју сада треба развијати сировинску и производну. „Сада више пажње треба посветити развоју источног дела Арктика. То се може реализовати помоћу посебних инвестиционих пројеката или опште концепције развоја. Веома је важно створити енергетско-логистичку платформу региона, модернизовати и повећати производну базу, проширити сировинску компоненту и побољшати саобраћајне везе“, истакао је експерт.

Како је објаснио Александар Волков, експерт за индустријализацију налазишта нафте и гаса на арктичком шелфу и главни технички инспектор рада у Синдикату радника нафтне и гасне индустрије и грађевине, у развоју северних подручја споредни трошкови су већи од главних. „Врло је лако направити нафтну бушотину и поставити торањ, али потребно је далеко више времена и новца да се изграде путеви до тог места и инфраструктура неопходна за свакодневни живот“, каже експерт.

Што се тиче других земаља, на седници колегијума је речено да ће руски функционери узети у обзир искуство Канаде, Норвешке и Шведске.

Росијскаја газета. Сва права задржана.