Хоће ли реструктурирање дуга према Русији спасти украјинску економију?

Кремљ, 17. 12. 2013.

Кремљ, 17. 12. 2013.

РИА Новости/Михаил Климентјев
Руске власти су пристале да реструктурирају украјински дуг од 3 милијарде долара, с тим што је гаранција међународних кредитора или власти САД један од услова пристанка Русије на такав корак. По речима експерата, понуђено решење ће омогућити Украјини да избегне објаву банкрота, а Русији да добије свој новац.

Руске власти су понудиле да реструктурирају дуг Украјине од 3 милијарде долара. То је изјавио председник Русије Владимир Путин, а преноси руска агенција ТАСС. По речима шефа руске државе, Русија је спремна да добија по милијарду долара годишње. Међутим, како је додао председник, неопходно је да власти САД, Европске уније или неке међународне финансијске институције пруже гаранције да ће Русији тај новац бити враћен.

Крајем 2013. године руске власти су одлучиле да подрже украјинску економију и договориле се са тадашњим председником Виктором Јануковичем да дају Украјини кредит у висини од 15 милијарди долара. Откуп обвезница је био планиран за 20. децембар 2015. године, а купонска каматна стопа је износила 5%. Руска влада је успела да пребаци Кијеву само прву траншу од 3 милијарде долара, после чега је у Украјини почела политичка криза и украјински председник је био принуђен да напусти земљу. Касније је Украјина постигла договор са приватним кредиторима о реструктуризацији свога дуга, али руска влада није прихватила нове услове, инсистирајући на томе да Русија није комерцијални, него суверени кредитор, и да јој стога дуг мора у потпуности бити исплаћен у децембру 2015. године. У супротном је Украјини претио банкрот, што значи да би ова земља изгубила право на помоћ ММФ-а.

Боља варијанта за Украјину

По речима експерата, нова схема одговара украјинској страни. „Украјина може да избегне банкрот због неизмирења руског дуга и да добије нову траншу у оквиру програма финансијске подршке коју пружа ММФ”, каже Андреј Марголин, проректор Руске академије за народну привреду и државну администрацију. По његовим речима, Кијев ће и даље моћи да добија помоћ од међународних кредитора. То, међутим, не значи да ће он убудуће моћи стамостално да опслужује своје дугове, додаје он.

„С обзиром да Украјина током 2015. године неће моћи да измири дуговање Русији, понуђена схема реструктуризације даје јасну представу о томе када и у ком обиму ће новац бити враћен”, каже Александар Марголин. По његовим речима, управо то означава гаранција ММФ-а или друге међународне финансијске организације као обавезан услов за реструктуризацију.

Питање гаранција

Питање гаранција је најважнији детаљ за руску страну, каже аналитичар инвестиционог холдинга „Финам” Богдан Зварич. По његовом мишљењу, ако Европа или САД буду спремне да пруже те гаранције, онда стране могу постићи договор у најскорије време. „Понуда делује повољно за обе стране. За Украјину је сада важно да не дозволи формалну објаву банкрота, а она реално није у стању да врати дуг”, каже аналитичар инвестиционе компаније „Премьер” Сергеј Иљин. По његовим речима, за Кијев би била идеална варијанта да тај дуг уопште не врати, али то делује неостварљиво. Због тога реструктуризација изгледа као потпуно прихватљива алтернатива, коју је лакше представити јавности него објаву банкрота, сматра Иљин. Што се Русије тиче, она, по његовим речима, може да врати свој новац и смањи сопствене ризике.

Како је касније изјавио заменик министра финансија Русије Максим Орешкин, реструктуризација украјинског дуга ће имати неутралан утицај на суверени руски рејтинг. По његовим речима, за куповину евробондова Украјине коришћена су средства Фонда националног благостања, и због тога реструктуризација неће утицати на програм руских позајмица у наредној години.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies