Турска може изгубити 3% бруто националног дохотка од руских санкција

Плажа Анталије, 14. новембар 2015.

Плажа Анталије, 14. новембар 2015.

Reuters
Због обарања руског Су-24 турска економија може изгубити најмање 20 милијарди долара, сматрају експерти.

Потпредседник Турске Мехмет Шимшек је проценио да ће његова земља због напетих односа са Русијом трпети губитке од 9 милијарди долара годишње. Он сматра да ће у најгорој варијанти санкције донети турском бруто националном дохотку мањак од 0,4% и указује на чињеницу да је турски извоз у Руску Федерацију ове године ионако смањен за 30-40%. По његовим речима, број руских туриста који су ове године посетили Турску такође је мањи (за 600.000), а смањио се и број турских грађевинских фирми које су ангажоване на пројектима у Руској Федерацији.

„Русија је за нас увек била важан партнер. Ми не желимо конфликте са њом. Ми смо од самог почетка припремили мере борбе против кризе и све привредне гране су за то спремне”, изјавио је Шимшек у интервјуу за канал NTV.

Међутим, та процена губитака звучи сувише оптимистички. Чак је и Европска банка за реконструкцију и развој израчунала да руске санкције могу умањити раст турске економије током 2016. године за 0,3-0,7%.

Губици плус инфлација

Други експерти процењују да ће губици Турске бити далеко већи. На пример, посланици турског парламента из Народне републиканске странке израчунали су да ће Турска, у целини узев, од економских санкција Русије бити на губитку од 20 милијарди долара годишње, што је 3% турског бруто националног дохотка. Ту је урачунато 6 милијарди долара прихода које је Турска имала од извоза у Русију, 7 милијарди долара од руских туриста и 6 милијарди долара од препродаје којом се баве приватна лица, каже народни посланик и председник Трговинско-индустријске коморе Анталије Четин Осман Будак, кога цитира локално издање Hurriyet Daily News.

Та бројка је ближа стварном стању, с обзиром да ће Турска само на руским туристима у најскорије време изгубити 10 милијарди долара. Управо толико новца су, према проценама саме Турске, грађани Русије сваке године остављали у овој земљи. Анталија ће, на пример, због одсуства руских туриста бити „краћа” за 6 милијарди долара, а поврх тога ће сама провинција изгубити 500 милиона долара у сфери пољопривреде, израчунао је бивши градоначелник Анталије и турски народни посланик Мустафа Акајдин. Са друге стране, званичне турске власти тврде да ће турски туризам претрпети укупну штету од свега 3,5 милијарди долара.

„По мом мишљењу, укупни губици турске економије ће износити близу 20 милијарди долара”, слаже се Георгиј Вашченко из информативне компаније „Фридом Финанс”. „Дуго неће моћи да се надокнаде губици од смањеног прилива туриста, а то је 6-8 милијарди долара годишње, као и од извоза који је укупно доносио преко 10 милијарди долара, ако се рачуна и зарада препродаваца, која ће такође бити мања због повећања трошкова превоза”.

Штавише, руски експерт не искључује могућност да губици Турске буду и већи у случају погоршања ситуације у турској економији. „Засада курс турске лире слабо реагује на политичке догађаје, али је њена вредност током године ионако пала за 30%, а услед ембарга тај процес може још да се појача и тако ће се на 3% губитака бруто националног дохотка надовезати још најмање 2% губитака од инфлације”, израчунао је Вашченко.

Не само парадајз

Није, међутим, искључено да ће Русија увести Турској још неке санкције. Москва има простора за нова ограничења, која би могла крајње негативно да се одразе на економију Турске, а да при томе не нанесу битнију штету руској економији. Поједине категорије робе су веома значајне по обиму увоза из Турске. То су, на пример, одећа и обућа (милијарда долара током 2014. године, 15,1% укупног увоза из Турске, око 7% укупног увоза одеће и обуће у Руску Федерацију), средства за копнени транспорт (11,5% увоза из Турске), механичка опрема и кућни апарати (11,2% увоза из Турске), истичу аналитичари АО „Райффайзенбанк”. Према томе, увођење нових економских санкција Турској или/и погоршање ситуације у турској економији може донети турском бруто националном дохотку губитке веће од 3%.

У свим поменутим случајевима реч је о директним губицима. Не рачуна се изостала зарада од нереализованих пројеката, на пример од „Турског тока”, нуклеарке „Акују” и од објеката које су у Русији градиле турске грађевинске фирме.

Турској је свакако потребан гас

Турска је, наравно, сама одуговлачила са потписивањем неопходних докумената везаних за „Турски ток”, покушавајући да добије максимално повољне услове. На крају је Русија ограничила пројекат на две линије (уместо провобитне четири), што је значило да Турска губи будуће приходе од транзита гаса на Балкан. Међутим, потпуно одустајање од „Турског тока” временом може донети Анкари још већу главобољу.

Наиме, прва линија тог гасовода би служила за потребе саме Турске. Сада Турска добија око 14 милијарди кубних метара гаса из Русије преко Трансбалканског гасовода, тј. кроз Украјину и Румунију. Међутим, 2019. године истиче уговор о транзиту између Русије и Украјине. Тада ће бити прекинута испорука руског гаса у Турску. Управо је прва линија „Турског тока” требало да преузме транспорт гаса који се сада испоручује транзитом кроз Украјину. Према томе, одустајањем од новог гасовода Турска сама одбацује могућност да убира приход од транзита гаса у Европу и да повећа потрошњу гаса под условима које добијају лојални партнери, тј. да осигура своју економију од губитака које ће изазвати обустављање транзита кроз Украјину.

Што се тиче нуклеарне електране „Акују”, тај пројекат би се у целини гледано исплатио само Турској. Русија је, наиме, преузела све трошкове изградње и опслуживања нуклеарке, а самим тим је ризиковала да уложена средства враћа у наредних 20 година. Да и не говоримо о томе да би у том случају Руска Федерација сама створила конкуренцију за сопствени гас на турском тржишту.

Турска, међутим, остаје без могућности да има јефтинију електричну енергију од оне коју производе термоелектране на гас. Турске власти су у више наврата помињале да је одавно требало саградити нуклеарку. Да је Турска пре 10 година добила атомску енергетику, уштедела би 14 милијарди долара на куповини природног гаса. Одустајање од изградње нуклеарне електране значи да ће трошкови за гас бити већи, због чега временом и цене електричне енергије у Турској могу бити веће него било где у Европи.

Оригинал чланка на порталу „Взгляд"

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“