Колико ће руске санкције коштати Анкару и Москву?

EPA
Русија је увела санкције Турској, што ће се, по речима експерата, пре свега одразити на увоз турске робе. Међутим, промет робе између двеју земаља формира се углавном путем извоза из Русије, пре свега извоза пшенице и гаса, тако да руска власт засада не планира ограничавање извоза поменутих производа.

Русија је увела економске санкције Турској. Одговарајући указ је 28. новембра 2015. године потписао руски председник Владимир Путин, саопштава информативна служба шефа државе. Конкретно, од 1. јануара 2016. године руске компаније неће моћи да запошљавају држављане Турске и биће укинут безвизни режим између ових двеју земаља. Штавише, у најскорије време руске власти ће забранити ангажовање турских подизвођача у реализацији државних послова, с тим што Влада РФ тек треба да одлучи којих ће се привредних грана тицати ова забрана.

Према званичним подацима Завода за статистику Руске Федерације („Росстат“), Турска је пети по величини трговински партнер Русије. Промет робе између ових двеју земаља током 2014. године износио је 31 милијарду долара, а за девет месеци 2015. године 18,1 милијарду долара. При томе Русија углавном продаје робу Турској и далеко мање добија од ње. Током 2015. године у Русију је увезено турске робе вредне нешто више од 3 милијарде долара. Очекује се да ће укупан обим промета робе за 2015. годину бити негде око 23-25 милијарди долара, с тим што се већи део те вредности, негде око 20 милијарди долара, односи на руски извоз, док је вредност увоза свега 4-5 милијарди долара, каже Александар Кнобељ, директор Центра за проучавање међународне трговине Руске академије за народну привреду и државну администрацију.

Трговинске везе

Из Русије се у Турску највише извозе жито и гас, и за те производе се засада не планирају никаква ограничења. Руски гасни гигант „Газпром“ је 2014. године ипоручио Турској 27,3 милијарде кубиних метара гаса. По увозу руског гаса Турска је на другом месту, одмах иза Немачке. Са друге стране, за десет месеци 2015. године Турска је извезла у Русију робу вредну милијарду долара. Највише је извезено парадајза и цитруса. Ове две врсте робе чине половину турског извоза у Русију. По мишљењу Александра Кнобеља, тешко да ће Русија ограничити увоз поврћа уочи новогодишњих празника. По његовим речима уместо тога ће највероватније бити пооштрена санитарна контрола.

Друге велике ставке турског извоза у Русију су тканине и текстил. Многи руски продавци одеће и обуће наручују производњу своје робе у турским фабрикама. Према подацима руског Завода за статистику, за девет месеци 2015. године из Турске је у Русију увезено тканина и производа од текстила у вредности од скоро 514 милиона долара, и обуће у вредности око 48 милиона долара. Уколико буду уведене санкције у овом сектору, турска роба ће моћи да се увози у Русију преко Белорусије, претпоставља генерални директор компаније „Маркетолог“ Олга Жиљцова.

Мањи промет робе

Због увођења руских санкција није искључена могућност да руско тржиште напусте турске грађевинске фирме. „У сегменту некретнина, пре свега комерцијалних некретнина, ангажовано је доста турских компанија и ми не искључујемо могућност да један део тих компанија одустане од реализације великих пројеката у нашој земљи. Сада је пољуљано поверење у њих као партнере“, изјавио је за агенцију РБК министар грађевинарства Русије Михаил Мењ.

Све у свему, по речима експерата, тешко да ће се промет робе између двеју земаља смањити више од 50%. „Не мислим да ће током 2016. године промет робе бити смањен чак ни за 50%“, сматра Александар Кнобељ. Додуше, по његовим речима, највећи губици могу настати од нереализовања будућих пројеката. Како је раније изјавио председник Турске Реџеп Ердоган, до 2020. године промет робе са Русијом могао би достићи 100 милијарди долара. Такве процене су се у великој мери заснивале на могућности реализације великих међудржавних пројеката као што су гасовод „Турски ток“ и нуклеарна електрана Акују, од којих ће се у садашњој ситуацији највероватније одустати, додаје Кнобељ.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“