Лакше је променити светски финансијски систем, него вратити дуг Русији

Петар Порошенко и Кристин Лагард у Кијеву 6. септембра 2015.

Петар Порошенко и Кристин Лагард у Кијеву 6. септембра 2015.

Reuters
ММФ је дозволио кредитирање земаља са неплаћеним сувереним дугом. Ова одлука ће Фонду омогућити да настави програм подршке Украјини, чак и ако ова земља не врати Русији 3 милијарде долара. По мишљењу руских експерата, нова политика ће уздрмати темеље светског финансијског система.

Међународни монетарни фонд (ММФ) одлучио је да преиспита своју политику према земљама са неплаћеним сувереним дугом, саопштила је агенција Bloomberg, позивајући се на изјаву директора за односе са јавношћу ММФ-а Џерија Рајса. Раније је статут ове организације забрањивао да се финансијска помоћ пружа земљама које имају неизмирене кредитне обавезе. Против одлуке ММФ-а били су руски представници у овој организацији, али они нису могли да утичу на резултат гласања, јер имају само 2,39% гласова у савету, пренео је руски пословни лист „РБК-Daily”. 

„Одлука ММФ-а је отворила могућност и за друге дужнике да слободно тумаче обавезе на основу суверених дуговања. На тај начин је миниран читав систем међународних финансија”, каже Андреј Марголин, проректор Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). Према његовим речима, „ризици кредитора су значајно увећани, а то наговештава да се ближи реформа ММФ-а”.

Крајем 2015. године (до 20. децембра) украјинске власти би требало да врате Русији кредит у износу од 3 милијарде долара. Међутим, представници ове земље у више наврата су изјавили да не планирају то да учине. Према раније важећим правилима ММФ-а, ова организација би морала да обустави помоћ Украјини у случају да средства не буду враћена.

Нема гаранција

У новембру 2015. године руски председник Владимир Путин је предложио реструктурирање украјинског дуга од 3 милијарде долара. Украјина би добила одлагање од годину дана, а затим је требало да враћа по милијарду долара током три године. Међутим, Русији су за овај аранжман биле потребне финансијске гаранције од других земаља, укључујући САД и ЕУ, или финансијских институција, укључујући ММФ. Како је 9. децембра на саветовању са председником Русије изјавио руски министар финансија Антон Силуанов, Русија није успела да добије такве гаранције. „Власти САД су званично одбиле да нам пруже гаранције што се тиче обавеза Украјине”, изјавио је министар. Према званичном саопштењу министарства финансија, ако не добију своја средства, руске власти планирају да се обрате Лондонском међународном арбитражном суду.

„По свему судећи, ЕУ и ММФ желе да се дистанцирају од овог конфликта и да његово решавање препусте искључиво Москви и Кијеву”, сматра аналитичар инвестиционе компаније „Премьер” Сергеј Иљин. Према његовим речима, ако би Европа пружила тражене гаранције, самим тим би фактички морала да врати дуг уместо Украјине. „Невраћени дуг ће у сваком случају бити тешко оптерећење за Украјину. Свима би више одговарало да Украјинци врате дуг или да се договоре о реструктурирању”, каже Иљин. С друге стране, украјинске власти своју позицију објашњавају тиме да не могу Русији да пруже боље услове него другим кредиторима, који су раније пристали да отпишу део дуговања.

Најважније последице

Кредитна правила ММФ-а су последњи пут промењена 1998. године, када је Фонд дозволио да се земља може кредитирати чак и ако није вратила дуг комерцијалним банкама којима је продала државне обвезнице. Међутим, дуговање међународним институцијама и другим државама спречавало је државу-дужника да добије средства од ММФ-а. Крајем октобра 2015. године лист The Wall Street Journal је, позивајући се на изјаву бившег представника САД у савету ММФ-а Дагласа Редикера, објавио да ММФ планира да промени правила како би „спречио Русију да контролише програме фонда”.

Према речима Сергеја Иљина, „ММФ као и обично покушава да добије на времену, надајући се да ће се проблем сам решити”. „На крају крајева, циљ је да се не дозволи хуманитарна катастрофа у Укрaјини, јер би од тога сви били на губитку. Међутим, ради се о преседану који може негативно да утиче на углед целе институције у пословним круговима”, изјавио је Иљин. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“