Становништво Русије све старије

Ана Волкова/РИА Новости
У Русији има готово 20 милиона грађана старијих од 65 година, и све их је више, док се број радноспособних становника смањује. Старење становништва може бити разлог повећања пензионог узраста, али нису сви грађани Русије спремни за то.

Према међународним критеријумима, становништво се сматра старим ако преко 7% становника има 65 и више година. У Русији је у том узрасту скоро 14% становништва. Русија има преко 143,5 милиона становника. Још 2010. године је имала тек нешто више од 18 милиона грађана старијих од 65 година, а 2015. године их има скоро 20 милиона.

Са друге стране, за последњих 5 година број људи од 45 до 54 године, тј. оних који су још увек радноспособни али им се ближи пензија, смањио се за 2 милиона (према Државном заводу за статистику, било их је 22.155, а сада их је 20.097). Тенденција раста броја пензионера и смањења броја радноспособног становништва већ неколико година је на дневном реду Владе РФ, која размишља о повећању пензионог узраста. У новембру ове године премијер РФ Дмитриј Медведев први пут се изјаснио у корист тог предлога: „Јасно је да ћемо пре или касније морати да донесемо одлуку о повећању пензионог узраста”.

Грађани Русије једва чекају пензију

Сада жене одлазе у пензију са 55, а мушкарци са 60 година. Према подацима Министарства рада, просечан људски век жена у Русији је 2013. године био 76, а мушкараца 65 година. У анкети Фонда за проучавање јавног мњења (октобар 2015), преко 60% становништва сматра да ништа не треба мењати.

„Чекао сам да напуним 60 година и одем у пензију”, прича Московљанин Сергеј Олејњиков. „Ја сам инжењер и конструктор, цео живот сам радио у авијацији, имам малу унуку, живе родитеље, две викендице... Имам чиме да се бавим и кад не идем на посао. Шокиран сам тиме што Влада хоће да повећа пензиони узраст. Испоставља се да мушкарци неће стићи нимало да се опусте. Радиш док не умреш”.

Олејњиков прима пензију у висини од 10.000 рубаља, а преко тога 2.000 регионалног додатка као пензионер који нема додатни извор прихода, плус повећање у складу са индексацијом пензије. Пензионери који раде неки додатни посао и имају од њега приход не добијају додатак.

„Ја сам универзитетски професор у пензији, али моја професија ми омогућава да и даље радим”, каже Виталиј Зубов. „Имам преко 40 година радног стажа, али ипак немам московски додатак и од следеће године моја пензија се више неће индексирати. Поред тога, стално се прича о томе како ће се пензионерима који раде одузети пензија. Не схватам зашто држава хоће да ми одузме заслужену пензију ако сам ја спреман да још нешто радим?”

У децембру је Државна дума усвојила закон који прописује да се не индексира пензија оним пензионерима који наставе да зарађују. Са друге стране, пензионерима који не зарађују индексација ће од 1. фебруара бити повећана за 4%, док инфлација по званичним подацима износи 12%. Уколико пензиони узраст буде повећан на 65 година за мушкарце и жене, то ће према прорачунима Министарства финансија омогућити уштеду од 1,3 билиона рубаља у трогодишњем периоду.

Демографски пад

У протеклих пет година број грађана Русије који тек почињу да раде у узрасту од 15 до 24 године смањио се за 4,5 милиона (2010. године је у том узрасту било 20.558 почетника, а 2015. их је 16.122). Нина Русанова, водећи сарадник Института за социјално-економске проблеме становништва Руске академије наука, издваја неколико разлога негативног демографског тренда.

„Пре свега, 1992. године је у нашој земљи нагло опао наталитет. Поред тога, демографски процеси увек реагују на социјално-економске догађаје у земљи. Није искључено да су ти догађаји утицали на одлуку родитеља о одлагању рађања деце. Треба имати у виду да рађање детета породица готово увек доводи у везу са поседовањем стамбеног простора, често са узимањем стамбеног кредита са хипотеком. У томе се састоји важна финансијска компонента, која утиче на одлуку о рађању”, каже она.

Зато ће у Русији становништво и даље старити. Повећање пензионог узраста само по себи тешко може помоћи да се тај проблем реши. Сваки демографски пад кроз 30 година проузрокује нови демографски пад, чак и без озбиљнијих спољних узрока.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“