Пет најважнијих догађаја у руској економији 2015. године

Getty Images
Ниске цене нафте и пад куповне моћи становништва су кључни фактори који су утицали на руску економију током 2015. године.

Централна банка спустила референтну каматну стопу

Централна банка Русије крајем јануара је спустила референтну каматну стопу са 17% на 15%. Затим је током наредна три месеца доследно спуштала стопу све до 12,5%, покушавајући на тај начин да стабилизује ситуацију насталу крајем 2014. године, када су због изразите девалвације руски извозници задржавали девизну зараду за себе, а порез су плаћали тако што су узимали кредите у рубљама. Због високе референтне каматне стопе у Русији се смањио број кредитирања, а индустрија је остала без средстава за развој нових капацитета. У августу 2015. године референтна каматна стопа је спуштена на 11%.

Русија најавила нови пројекат гасовода „Турски ток”

Русија је крајем 2014. године одустала од гасовода „Јужни ток” по дну Црног мора у правцу Јужне Европе. Уместо тога је пронађена нова варијанта за испоруку гаса у Европу тако да се заобиђе Украјина. У јануару 2015. године најављена је нова траса гасовода преко Турске. Већ у пролеће су преговори о овом пројекту гасовода доспели у ћорсокак. Русија је планирала да изгради транзитни гасовод за Европу, а Турска само једну линију за сопствене потребе. С обзиром да није било напретка у том правцу, Русија је била принуђена да тражи алтернативне варијанте и тако се дошло на идеју да се прошири гасовод по дну Балтичког мора и изгради „Северни ток 2”. Пројекат „Турски ток” је практично замрзнут крајем новембра 2015. године због конфликта у Сирији и обарања руског авиона Су-24 од стране турске авијације.

 

У Русији уништене стотине тона поврћа, сира и меса

У августу 2015. године ступио је на снагу указ председника Владимира Путина о томе да се морају уништити све намирнице чији је увоз у Русију забрањен у оквиру узвратних руских санкција. Тада је почело закопавање и спаљивање свих производа који су и поред забране и даље нелегално доспевали у Русију. Један од аргумената за њихово уништавање је опасност по здравље становништва, будући да кријумчарена роба није имала потребне сертификате. Већ првог дана је булдожерима уништено 319 тона прехрамбених производа. Тај потез власти је изазвао протесте једног дела становништва. Петицију о повлачењу указа потписало је 250 хиљада људи. Међутим, указ је још увек на снази. До краја новембра уништено је укупно 787,4 тоне намирница. „Россельхознадзор”, главни надлежни надзорни орган, сматра да је тај метод најефикаснији начин борбе против кријумчарења. У појединим регионима се број покушаја увоза кријумчарене робе смањио и за 80%.

Нафта више не храни руски буџет

Велика волатилност цена нафте приморала је Владу РФ да одустане од уобичајеног трогодишњег планирања буџета и пређе на једногодишњи план. Светске цене нафте, за које је везана и цена руске извозне нафте марке Urals, још крајем августа су се спустиле на најнижи ниво за последњих шест година. Цена нафте марке Brent пала је на 42,51 долар, а WTI на 37,75 долара за барел. Продаја нафте и гаса обезбеђује руском буџету 50% прихода, тако да је разлика од 10-20 долара за барел веома значајна. Због тога је донета одлука да се буџет формира само за 2016. годину, у којој ће биланс буџета бити сачуван захваљујући смањењу издатака за одбрану, образовање, здравство и стамбено-комунални сектор.

Банкротирала велика руска авионска компанија

У октобру 2015. године руска влада је прогласила банкрот компаније „Трансаэро”. Тако је престала да постоји друга по величини авионска компанија у Русији, чијим оснивањем се 1990-их фактички и појавила права конкуренција у руској путничкој авијацији. Узрок краха је била ризична стратегија развоја, која је подразумевала активно кредитирање, увећање броја летова и дампинговање цена. Ситуацију је отежала економска криза – број путника се драстично смањио, а кредитори су постали нестрпљивији. У тренутку проглашења банкрота дуг Трансаера је износио 260 милијарди рубаља (4 милијарде долара). Нестанак велике компаније са тржишта негативно ће се одразити на мобилност грађана Русије и изазваће раст цена авионских карата. Низ приватних авионских компанија може имати користи од тога што ће делимично заменити Трансаеро на одређеним линијама. Међутим, највише користи има национални авио-превозник „Аэрофлот”.

У припреми материјала учествовали су експерти Фонда за националну енергетску безбедност и универзитета „Висока школа економије”, као и стручњаци за ваздушни саобраћај и представници Федералне службе за ветеринарску и фитосанитарну контролу „Россельхознадзор”.

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies