Како је операција у Сирији утицала на руску економију?

Су-34

Су-34

Виталиј Кузмин/wikipedia.org
Већ три месеца Русија изводи војну операцију у Сирији против терористичке организације „Исламска држава“. Пратећи ефекат ове војне кампање је заоштравање односа са Турском и замрзавање пројекта гасовода „Турски ток“. Рат у Сирији може имати одложено дејство и на руску војну индустрију, сматрају експерти.

Од 30. септембра, када је почела операција, изведено је преко 2.200 летова и уништено преко 2.000 циљева. Руску ваздухопловну групу чини преко 50 авиона и хеликоптера. Тешко је рећи како се издаци ове војне операције одражавају на руски буџет, а управо то је њен најнепосреднији економски ефекат. „Никакви подаци о томе нису доступни. Покушаји аналитичара да израчунају издатке дају различите разултате, како са гледишта методологије процењивања, тако и у коначним бројкама“, каже Јевгениј Гњиломјодов, директор Центра за перспективну анализу стратешких истраживања. Министар финансија Антон Силуанов дао је до знања да се Министарство одбране уклапа у раније издвојени буџет, а додатни трошкови у текућој години нису предвиђени. У буџету за 2016. годину трошкови за националну одбрану су повећани – сада износе 3 билиона рубаља (42,6 милијарди долара), што је 4% бруто националног дохотка. Од тога је, према подацима специјализованог издања „Независимое военное обозрение“, око 145 милијарди рубаља (2 милијарде долара) издвојено за „поједине акције, укључујући и акције у сфери националне одбране и безбедности“.

Да ли је нанета штета инвестицијама?

У целини гледано, војна операција у Сирији засада само посредно утиче на руску економију. Пратећи догађаји, као што је инцидент у коме је Турска оборила руски авион, утицали су на односе између двеју земаља, укључујући и економску сферу.

Фактички је замрзнут пројекат гасовода „Турски ток“. Експерти, међутим, сумњају да ће то заиста резултирати економским губицима. „Тешко да је могуће обустављање пројекта ’Турски ток’ због незадовољства турске стране политиком Русије у Сирији, пре свега зато што је Турска заинтересована за увоз енергената и за перспективну улогу коју би јој на тржишту енергената Европске уније донело пуштање овог пројекта у рад“, каже Иван Капитонов, доцент Института за државну службу и управу Руске академије за народну привреду и државну администрацију. Експерт подсећа да Турска добија од Русије око 60% гаса који троши (27 милијарди кубних метара у 2014. години). И поред тога што алтернативе формално гледано постоје, ту количину Турска може надокнадити из других извора само уколико створи нову инфраструктуру.

Нема панике ни међу представницима страног бизниса који раде у Русији. „Велики инвеститори размишљају у категоријама које се мере деценијама. Са гледишта доношења одлука за њих су далеко важније перспективе цена нафте него војна дејства у региону који је ионако усијан“, каже економиста Сергеј Хестанов. „Сви ови догађаји нису изазвали ни одлив капитала, ни повлачење актива из Русије“, потврђује Јевгениј Гњиломјодов. Па ипак, према његовој процени поједини догађаји могу кратковремено да утичу на цену нафте и на акције руских компанија, као и на стабилност рубље у односу на друге валуте.

Одложени ефекат у војној индустрији

По мишљењу експерата са којима се консултовала „Руска реч“, руска војна индустрија је добила могућност да понуди своје производе светском тржишту захваљујући демонстрацији тих производа у ратним условима.

„Активна дејства Војно-космичких сила Руске Федерације, коришћење различитог наоружања и очигледни резултати њихове примене (а нико више не сумња у те резултате) пружају могућност да се говори о ефикасности руске технике и муниције“, каже Јевгениј Гњиломјодов. По његовом мишљењу, то убудуће може довести до склапања нових повољних уговора у овој сфери.

Са таквим ставом се делимично слаже и експерт за наоружање Константин Макијенко из Центра за анализе стратегија и технологија. Он подсећа на праксу извозника оружја из НАТО-а – они увек наглашавају да је њихово наоружање испробано у борбеним дејствима („combat proved“). У Сирији се сада користе и тактички бомбардери Су-34 и ловци Су-30СМ. „Сада, када су ови системи опробани у борбеним дејствима, њихова конкурентност је знатно већа“, каже Макијенко. Он, међутим, додаје да се не може проследити директна веза између конкретних борбених дејстава и конкретних уговора. У овом тренутку главни увозници руског наоружања су Индија и Ирак.

„Највећа предност за руску индустрију у целини може доћи до изражаја касније, уколико се операција у Сирији успешно оконча. У том случају ће бити неопходно да се обнови разрушена инфраструктура у земљи, и руске компаније ће учинити све што је у њиховој моћи како би обезбедиле своје дугогодишње учешће у тим процесима“, закључује Јевгениј Гњиломјодов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: