Олуја је прошла

PhotoXPress
Русија треба да обнови раст економије, али се у принципу ништа неће променити, сматра др Сергеј Алексашенко, старији научни сарадник Брукингс института (Вашингтон, САД).

Проблеми руске економије се по мом мишљењу не састоје у санкцијама Запада или ниским ценама нафте. Још 2013. године, када су цене нафте биле високе и није било санкција, видели смо да економија бележи раст од свега 1,3%. Не треба сву кривицу свалити на спољне факторе. Што се тиче технолошких санкција у енергетском сектору, оне практично не дају никакав резултат, јер су усмерене на експлоатацију у офшор-зони, а она и иначе није рентабилна у условима овако ниских цена нафте. Ако би финансијске санкције биле чак и укинуте, то би наравно могло проузроковати краткорочно побољшање ситуације, али дугорочно побољшање у економији није могуће без раста инвестиција.

Пре годину дана је ситуација у руској економији била таква да се с правом може третирати као класична олуја. Тада је вредност рубље падала великом брзином, јер су се подударили многи фактори: цена нафте, санкције и период најинтензивнијег измиривања спољног дуга. То је довело до наглог пада националне валуте. Међутим, у целини гледано, не треба преценити улогу финансијских тржишта. Већ тада је било јасно да се ситуација може регулисати паметном политиком Централне банке. Апокалиптичне прогнозе чуле су се из табора оних који не схватају како функционише монетарни систем. Наравно, помогла је и чињеница да су почетком године цене нафте мало порасле. Поред тога, Централна банка ове године прави мање грешака него прошле године. Највећи проблем Централне банке у овом тренутку се и даље састоји у томе што она лоше објашњава јавности своје потезе усмерене на управљање очекивањима везаним за инфлацију.

Не може се рећи да је ситуација ове године катастрофална. Она је знатно боља у поређењу са кризом 2009. године. Уз све то, ове године је постало очигледно да је руска економија релативно стабилна, јер је то сада тржишна економија. Наравно, постоји корупција, али постоје и тржишне цене и слободни валутни курс. Тржишне снаге кроз адаптацију курса и цена ипак некако успевају да увек поново успоставе равнотежу. То, наравно, чине на рачун потрошње и становништва, које је очигледно и даље спремно да стоички подноси то оптерећење. Чињеница да у последњих 15 година није било значајнијих покушаја регулисања цена говори у прилог томе да је председник Путин упознат са овом предношћу.

Садашње стање у војној индустрији је такво да не може бити боље. Војноиндустријски производи су све траженији. Управо тиме се објашњава већи део раста индустријске производње током протеклих месеци. Аграрни сектор је, као и обично, у добром стању. Почетком двехиљадитих је створен мање-више функционалан систем аграрних субвенција, захваљујући чему овај сектор сваке године бележи раст од 2-3%. Наравно, забрана увоза иде наруку пољопривредницима. Сировински и саобраћајни сектор такође су успели да остану на свом нивоу јер потреба за сировинама из Русије није ништа мања. Најгоре стање је на потрошачком тржишту, тј. у трговини, аутомобилској индустрији, девелоперским пројектима и некретнинама.

Проблем је у томе што правилан начин лечења захтева правилну дијагнозу. А у том погледу постоје извесне потешкоће. Главни проблем у Русији је лоша инвестициона клима и недовољна правна заштићеност приватне својине. Влада у већој мери посвећује пажњу спољним факторима. Она сматра да су санкције проблем и труди се да руску економију учини самосталном, што је у ствари чак и штетно. Ниједна земља није успела да обезбеди дугорочни раст путем замене увозне робе домаћим производима.

Тешко је давати краткорочне прогнозе, јер исувише тога зависи од једнократних фактора. У принципу, ретко се дешава да економија буде у рецесији дуже од две године заредом, уколико није дошло до неке катастрофе. Већ то је само по себи разлог да се очекује обнављање раста руске економије. Проблем је у томе што ће без инвестиција та динамика бити прилично нестабилна. Зависност од нафте је, наравно, велика, али тај фактор не треба прецењивати. Ако цена нафте скочи на 100 долара за барел, ситуација ће се свакако побољшати, али само у наредних пар година. У суштини се, међутим, неће ништа променити. Стратегија владе не може се заснивати на очекивању бољих времена. Неопходно је побољшати оквирне услове за пословање у земљи и за подизање правне заштићености бизниса, а њу, опет, обезбеђује независно судство, које са своје стране подразумева да боље функционише политичка конкуренција и медији. Без тога ће руској економији бити тешко да се извуче из блата.

Др Сергеј Алексашенко је старији научни сарадник Брукингс института (Вашингтон, САД), од 1995. до 1998. године био је први заменик председника управног одбора Централне банке Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.