Опоравак руског бруто националног дохотка у 2016. години

У 2016. години најбоља ће бити ситуација у прехрамбеној и хемијској индустрији, а такође у фармакологији и туризму. У тим секторима се сада одвијају најупадљивији процеси замене увозне робе домаћим производима, односно стране понуде домаћом, када је реч о туризму. Та тенденција ће у наредној години бити још већа. Штавише, очекује се да ће поједини сектори прехрамбене индустрије у Русији доживети нагли раст. На пример, приметан је велики потенцијал раста када је реч о производњи разних врста тврдих сирева (у текућој години очекује се раст преко 40%), производњи свињетине (за 15%), живинског меса (преко 10%), конзервираног поврћа и рибе (17–25%) и др. Према подацима Министарства пољопривреде, Русија већ производи довољно жита, кромпира, шећера и биљног уља да може покрити сопствене потребе, а врло близу тог нивоа је и производња живинског меса и свињетине. Према прогнозама министарства, у наредној години ће грађани Русије постати независнији од увоза намирница, а кроз шест година ће та зависност практично у потпуности нестати када је реч о најважнијим прехрамбеним производима. Штавише, Русија регуларно повећава извоз жита и других намирница. У 2016. години ће обим тог извоза износити најмање двадесет милијарди долара.

Пет најважнијих догађаја у руској економији 2015. године

Ниске цене нафте и пад куповне моћи становништва су кључни фактори који су утицали на руску економију током 2015. године.

Фармакологија је већ сада једна од најдинамичнијих грана руске индустрије. Одустајањем од масовног увоза лекова и великим државним инвестицијама у домаћу производњу може да се обезбеди раст од 17% у наредној години. У каснијим годинама, уколико инвестиције остану на овом нивоу, Русија ће у овом сектору забележити нагли раст, а затим и достизање нивоа производње који омогућава извоз лекова. Хемијска индустрија не заостаје за фармакологијом. То се нарочито односи на производњу лакова и боја на јефтинијем сегменту тржишта. У наредној години се очекује раст производње за 13–20% у сегменту органских боја и лакова у боји, док производња синтетичког каучука, етилена и пластике у Русији може порасти за 10%. Веома перспективно изгледају и руски произвођачи минералног ђубрива, будући да због јефтине рубље њихова зарада од извоза може забележити приметан раст у 2016. години.

Према томе, ако цена нафте падне чак и на 30 долара за барел, ипак то неће донети само велики ризик руској економији, него се могу очекивати и позитивне појаве у секторима економије оријентисаним на извоз, захваљујући јефтинијој рубљи. Програми замене увозне робе домаћим производима функционишу, а у појединим областима ће већ наредне године чак проузроковати и нагли раст. На том путу Русији може помоћи продубљивање партнерства са Шангајском организацијом за сарадњу (ШОС) и Заједницом земаља југоисточне Азије (АСЕАН), јер се ту крије стратешки потенцијал за дугорочну сарадњу. У овом тренутку је Русија занимљива својим партнерима због њених сировина и саобраћајница. Међутим, председник и влада постављају пословним круговима задатке везане за увећање извоза робе и технологија са приметном додатом вредношћу. Русија има потенцијал који је неопходан за реализацију тог плана.

Др Василиј Јакимкин је доцент на Факултету финансија и банкарства Руске академије за народну привреду и државну администрацију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.