Русија поново популарна међу страним инвеститорима

Михаил Почујев/ТАСС
Руске хартије од вредности неочекивано су почеле да доносе фантастичан приход у поређењу са обвезницама развијених земаља и западних компанија.

За месец дана потражња за руским државним обвезницама међу страним инвеститорима је четвороструко увећана. У јуну 2016. године странци су у такве хартије уложили 20 милијарди рубаља (314 милиона долара), док је за мај та сума износила 5 милијарди рубаља (78 милиона долара), саопштио је руски лист „РБК-Daily” позивајући се на податке које износи руска Централна банка. 

Према тим подацима, један од разлога поменутог раста су страховања везана за Брегзит. Наиме, страни инвеститори су улагали новац у руске државне хартије од вредности због све већег ризика везаног за резултат референдума у Великој Британији. Слична ситуација се бележи и у другим секторима руског финансијског тржишта. По речима аналитичара, руске корпоративне обвезнице и даље спадају међу најуносније у Европи, и то привлачи стране инвеститоре.

„Сада многи портфолио менаџери изјављују Русији љубав”, каже заменик директора корпорације IFC Станислав Вернер. По његовим речима, на тржишту развијених земаља вредност обвезница са негативним профитом износи готово 12 билиона долара. „Русија је можда једина земља чије су активе још увек потцењене”, каже Вернер.

Профитабилне обвезнице

Дужнички инструменти тржишта земаља у развоју заиста су занимљиви страним инвеститорима у контексту њихове ниске профитабилности у развијеним земљама. „Ниске или чак негативне пореске стопе на развијеним тржиштима приморавају инвеститоре да у потрази за већом профитабилношћу све више пажње обраћају на државне и поуздане корпоративне обвезнице на тржиштима у развоју”, каже Михаил Додупски, аналитичар групе компанија TeleTrade.

На пример, према подацима PwC, у априлу 2016. године еврообвезнице у вредности од 200 милиона долара понудила је руска компанија „Ренессанс Капитал”, и то са каматном стопом од 9,5% на годишњем нивоу. Банка „Русский стандарт” је у октобру 2015. године понудила обвезнице вредне 451 милион долара са фантастичном каматном стопом од 13%. А у септембру 2014. године је још једна велика руска банка „Промсвязьбанк” привукла средства са годишњом стопом од 12,5%.

„Ако је реч о девизним обвезницама, тј. еврообвезницама, онда готово и да не постоји алтернатива за руске хартије од вредности. Оне су заиста врло поуздане, а обезбеђују 50-100% већи приход од огромне већине европских државних и корпоративних дугова”, каже Андреј Кочетков, аналитичар компаније „Открытие Брокер”. Тако су према подацима PwC у првих пет и по месеци 2016. године руске компаније преко еврообвезница привукле укупно 4,9 милијарди долара, што је отприлике исто као за целу 2015. годину.

Повратак странаца

По речима експерата, таква статистика сведочи да су се стране компаније поново заинтересовале за руске активе. „Страни инвеститори су отишли са руског тржишта обвезница 2014. и 2015. године, али већ од краја 2015. се може говорити о стабилизацији и све већем интересовању”, уверен је Андреј Кочетков. По његовим речима, руски инвеститори уједно активно учествују и у берзанским аукцијама, како на тржишту обвезница у рубљама, тако и на тржишту еврообвезница.

У таквој ситуацији је и руско Министарство финансија крајем маја 2016. године одлучило да понуди нове државне еврообвезнице. То је био први излазак Русије на спољна тржишта обвезница откако су јој уведене санкције 2014. године. Размештено је 1,75 милијарди долара, с тим што је потражња премашила 7 милијарди долара. При томе је Министарство финансија руским купцима свесно ограничило приступ.

Тако су страни инвеститори купили еврообвезнице вредне 1,2 милијарде долара, док су приватне руске банке набавиле еврообвезнице у вредности од 550 милиона долара. Власти су од самог почетка одлучиле да купцима из Русије продају највише 30% понуђених обвезница и да се концентришу на привлачење међународних инвеститора. На пример, за куповину хартија од вредности пријавила се и највећа банка у Русији „Сбербанк”, која је у власништву државе, али није успела да купи ниједну обвезницу, изјавио је директор банке Герман Греф у јуну 2016. године на Петербуршком међународном економском форуму.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“