Биланс Петербуршког економског форума – 15,8 милијарди долара

Санкт-Петербург, 17. јун 2016. На територији изложбеног центра Експофорум током 20. ПМЕФ.

Санкт-Петербург, 17. јун 2016. На територији изложбеног центра Експофорум током 20. ПМЕФ.

Јуриј Смитјук/ТACC
Учесници Петербуршког економског форума склопили су уговоре вредне укупно 15,8 милијарди долара, а руске власти су посебну пажњу посветиле иновацијама и заједничким иновационим пројектима са другим земљама.

Учесници Петербуршког међународног економског форума (ПМЕФ) потписали су уговоре вредне 1,024 билиона рубаља (15,8 милијарди долара). То су прелиминарни подаци које је изнео одговорни секретар организационог комитета форума Антон Кобјаков, док ће званични биланс бити објављен касније, саопштава руска агенција „РИА Новости”.

На форуму су потписана 332 уговора који не представљају комерцијалну тајну. Ради поређења, 2015. године је у оквиру ПМЕФ-а потписано 205 уговора вредних 293,4 милијарде рубаља (4,5 милијарди долара), што значи да је вредност уговора ове године утростручена.

Само су руске и италијанске компаније склопиле међусобне уговоре вредне 1,3 милијарде долара.

Нови вектор

„Прошле године су страни партнери страховали за будућност руске економије, али је сада већ јасно да се она прилагодила новим условима. Ове године су учесници форума већ отворено говорили: ’Хајде да нешто радимо’”, рекао је за „Руску реч” директор менаџмента затвореног акционарског друштва „ВТБ Управление активами” Владимир Панкратов.

По његовим речима, интересовање за форум су испољиле како западне, тако и азијске компаније. Међу учесницима су били руководилац америчке компаније ExxonMobil и шеф италијанске компаније Eni, док је оснивач компаније Alibaba Џек Ма по други пут на овом форуму. Овогодишњи ПМЕФ су посетили и високи званичници: председник Европске комисије Жан Клод Јункер, генерални секретар УН Бан Ки Мун, премијер Италије Матео Ренци и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

Ради поређења, 2015. године је званичник највишег ранга на форуму био грчки премијер Алексис Ципрас, који је тада дошао да тражи кредит од Русије. Та чињеница је пре годину дана давала повода аналитичарима да говоре о блокади форума услед санкција које је Запад увео Русији због украјинске кризе.

Главна тема форума 2016. године је инсистирање на иновацијама. Управо њој је било посвећено и излагање руског председника Владимира Путина на пленарном заседању форума, као и већина округлих столова.

Увођење иновација ће обезбедити ефекат економског раста независно од политичког модела управљања, изјавио је на сесији „Промени се или умри” Герман Греф, директор највеће руске банке „Сбербанк” која је у власништву државе, иначе некадашњи министар економског развоја. По његовим речима, у сваком политичком систему може се инсистирати на подизању продуктивности рада и побољшању квалитета управљања.

На пример, највећа руска IT компанија „Яндекс” већ аутоматизује металуршка предузећа у Русији, рекао је њен оснивач Аркадиј Волож. Према оцени компаније McKinsey, примена савремених технологија у металургији може обезбедити ефекат од 115 милијарди долара годишње, од чега ће 20-40 милијарди бити везано за подизање продуктивности рада, а 15 милијарди долара за штедњу ресурса.

Политичка реформа

На форуму се испоставило да ће за потребе обимнијег увођења иновација у Русији бити основане две структуре. Прва је Агенција за технолошки развој, и она ће се усредсредити на трансфер технологија, тј. на увоз у Русију праксе која се најбоље показала. Конкретно, велика предузећа ће имати обавезу да користе најбоље технологије, које одговарају еколошким стандардима. Нова агенција ће помагати руским привредницима да оснивају заједничка предузећа са страним компанијама. Међу првима своју помоћ Русији спремне су да пруже немачке компаније, како је речено на заједничкој руско-немачкој сесији ПМЕФ-а. Са гасним гигантом „Газпром” већ ради немачка компанија SAP. Она планира да пружи подршку руским старт-ап пројектима.

Друга структура која ће се појавити у Русији јесте председнички савет за стратешки развој. То ће бити „пројектни биро” за крупне реформе у земљи. На његовом челу ће бити лично Владимир Путин, а заменик председника савета биће премијер Дмитриј Медведев. Како је на форуму изјавио шеф државе, савет ће се бавити подизањем нивоа продуктивности рада у различитим сферама економије.

Оснивање таквог савета су пре годину дана предложили Герман Греф и бивши премијер Велике Британије Тони Блер на форуму у Петербургу. Греф је тада одбио да стане на чело тог савета, када су му новинари поставили то питање. Према подацима које износи руски пословни лист РБК, нови савет може послужити Владимиру Путину као предизборна „одскочна даска” 2018. године. У исте сврхе су 2008. године Дмитрију Медведеву послужили такозвани „национални пројекти” у четири приоритетна сектора економије: изградњи станова, здравству, образовању и пољопривреди.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“