Зашто је сада најповољније студирати на руским универзитетима?

За већину руских универзитета привлачење страних студената је релативно нова врста делатности.

За већину руских универзитета привлачење страних студената је релативно нова врста делатности.

Артјом Геодакјан/ТАСС
Због пада курса рубље у односу на амерички долар и евро образовање у Русији је постало приступачније за стране студенте, тако да су, по речима експерата, руски универзитети почели више да зарађују захваљујући новом извору прихода.

Раст извоза руских образовних услуга неочекивано је помогао овом сектору да се истакне међу осталим секторима националне економије који имају извозни потенцијал. Томе је допринело неколико момената.

У новембру 2016. године највећи руски универзитети који су заинтересовани за обуку страних студената покренули су акцију „Јединствени дан дипломца“. Тај догађај је окупио људе из целог света који имају диплому стечену у Русији. Међу организаторима акције су московски универзитети као што је Руски универзитет пријатељства међу народима (РУДН), Национални истраживачки универзитет „Висока школа економије“ (ВШЕ) и Московски државни универзитет „Ломоносов“ (МГУ), а иницијативу је покренуло Министарство образовања и науке Русије у оквиру федералног циљног програма „Руски језик“.

Нова иницијатива треба да подржи везе дипломаца руских универзитета са Русијом. Према подацима руског Министарства образовања, реч је о милион дипломаца из 160 држава света.

Пад рубље је други разлог за додатни прилив страних студената у руске универзитете, и то не само из земаља доста удаљених од Русије, него и из бивших совјетских република.

Стручњаци Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) су 2016. године на захтев Владе анализирали стање руског извоза услуга високог образовања. Према добијеним подацима, извоз руског високог образовања за последњих 10 година је порастао готово три пута по броју страних студената свих категорија и нивоа обуке: раније, 2004-2005. године, било је 100.900 страних студената, а у академској 2014-2015. години било их је 282.900. Зарађено је четири пута више новца: у првом поменутом периоду је зарађено 356 милиона долара, а 2015. године прилив је износио 1,46 милијарди долара.

Укупан број студената

Број страних студената који редовно похађају наставу у академској 2014-2015. години је порастао за 17,2% у односу на претходну годину, а број ванредних студената је порастао за 6,1%, рекла је за „Руску реч“ професорка Центра економије непрекидног образовања РАНХиГС Гуљнара Краснова. По њеним речима, у целини је годишњи раст броја редовних страних студената од 2003. године износио око 9%.

По броју страних студената међу универзитетима као и увек су на првом месту Руски универзитет пријатељства међу народима, Санктпетербуршки државни универзитет, Санктпетербушки политехнички универзитет „Петар Велики“, Кримски федерални унверзитет „В. И. Вернадски“ и Московски државни универзитет „Ломоносов“, каже Краснова. Међутим, по њеним речима, већина (53%) страних студената у руским универзитетима потиче из бивших република Совјетског Савеза. Тек у последње време је ситуација почела да се мења.

По речима ректора Московског енергетског универзитета Владимира Замолотчикова, 2012. године је руско Министарство образовања и науке први пут почело да врши мониторинг универзитета са гледишта њихове интернационализације и један од показатеља је управо број страних студената. Раније такав систем није постојао. „У Москви су 1946. године постојала два универзитета у које су активно позивани страни студенти. То су били Московски државни универзитет и Московски енергетски универзитет“, каже Замолотчиков.

За већину руских универзитета привлачење страних студената је релативно нова врста делатности. „Искуство привлачења страних студената на обуку у тренутку распада СССР-а фактички није постојало у свим универзитетима Русије. А искуство обуке и сарадње са њима имао је само мали број универзитета, каже Гуљнара Краснова. Ствар је у томе што се у Совјетском Савезу питањима одабира и пријема страних држављана на обуку бавило Министарство високог и средњег специјалног образовања СССР-а, а касније Државни комитет СССР-а за народно образовање, док универзитети у тим процесима нису учествовали. Њихова улога је била да обучавају и васпитавају стране студенте и да одржавају везе са својим дипломцима.

Утицај на буџет

Према речима Гуљнаре Краснове, већи део страних студената (61,6%) у Русији похађа наставу по уговору – то је око 113.000 људи. Од обуке страних студената руски универзитети су 2014-2015. године зарадили око 13,7 милијарди рубаља (215 милиона долара), каже она. Истини за вољу, та сума је незнатна у укупном буџету руских универзитета.

Није случајно што је 2016. године портал за консултације у сфери личних финансија ValuePenguin.com. саставио ранг-листу земаља света по цени коштања образовања у њима за странце. Русија је на тој листи заузела 15. место од 24 земље са најјефтинијим образовањем. „У овом тренутку се из државног буџета издваја око 15.000 квота годишње за обуку страних грађана у Русији. У последње време је тај показатељ троструко увећан“, каже Владимир Замолотчиков.

Росијскаја газета. Сва права задржана.