Русија извози више хране него тенкова, али нису сви пољопривредници срећни

Reuters
Последњих година руски пољопривредни производи надмашују извоз оружја и војне технике на светском тржишту. Успех се може приписати основним предностима државе попут плодне земље и ниске цене производа, али овај извоз је умногоме изазван и девалвацијом рубље последњих година.

Прошле недеље је агенција РИА Новости писала да ове године, према прогнозама аналитичког центра Совэкон, руски пољопривредни производи могу да достигну рекорд од 133 милиона тона. Медији су истакли да Русија нагло постаје лидер међу произвођачима пољопривредних производа у свету. Заиста, подаци Федералне царинске службе Русије показују да је обим експорта у јануару 2017. порастао за 41,9 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. 

Како каже Иван Рубанов, директор аналитичке групе владиног комитета за пољопривреду, Русија је сада главни извозник пшенице и ражи и међу највећим је извозницима јечма, зоби и других житарица. „Наш експорт пољопривредних производа већ неко време надмашује експорт оружја“, рекао је Рубанов. 

Аркадиј Злочевски, председник Савеза произвођача житарица Русије потврђује такво стање ствари. „Наш рекордни ниво је био 19 милијарди долара 2014. године. И поред пада експорта након кризе, још увек видимо да је извоз пољопривредних производа већи у поређењу са извозом оружја и војне технике“, рекао је он за Russia Beyond. 

Зашто је производња у порасту 

Експорт пољопривредних производа је у порасту зато што домаће тржиште нема потребу за вишком производа, објашњава Рубанов. „Ове године експорт пољопривредних производа може достићи 40 милона тона, а то је нови рекорд“, каже он. 

Постоје два фактора који осигуравају руску конкурентску способност на светском тржишту. „То су залихе хранљиве материје у земљи и јефтина радна снага, на шта заправо нисмо поносни“, примећује Злочевски. „Ипак ови фактори нису били довољни да задовољимо потражњу. Тек смо 2014. године са девалвацијом рубље добили додатну потпору.“ 

Рубанов се слаже: „Пад рубље је повећао нашу конкурентску способност. То је значајно смањило коштање домаће логистике, која је веома скупа када се ради о експорту житарица.“ 

Добро или лоше? 

И поред рекордног извоза, пољоприврдници нису срећни. „Шта су учиниле власти? Увеле су порез за извоз да би умириле цене на домаћем тржишту (2015. године – RB). Али домаће цене су само покушавале да прате међународне цене“, објашњава Злочевски. „Иначе оне су биле у паду.“ 

Како показује статистика Светске банке, цена пшенице је пала са 284,9 долара за тону 2014. године до 166,6 долара за тону 2016. Ове године цена је нешто скочила и достигла 202,5 долара у августу.   

„Висок ниво извоза житарица је довео до тога да цена падне, а то је учинило да и приход од руски експорта буду мањи“, каже Рубанов. 

Како ће даље да се развија ситуација зависи од власти, сматра Злочевски. „Ако будемо имали добру економску политику, развијаћемо се. Ако не будемо, нећемо испунити наше прогнозе експорта, као ни прошле године“, жали се он. 

Прошле године руски произвођачи су планирали да извезу 42,5 милиона тона житарица, али извезено је само 37 милиона тона. Био је то историјски рекорд, али 5 милиона тона је остало на домаћем тржишту и притискало на домаће цене“, објашњава Злочевски. 

Рубанов верује да би овај вишак жита морао бити главни задатак за руску владу. „Они морају тражити нова тржишта или заменити постојећа“, објашњава. „Морају стимулисати потрагу за јефтинијим начинима исхране стоке, прераде житарица (задовољити потребе прехрамбене индустрије, хемијске индустрије и производњу биогорива), и искористити вишак хране за пружање хуманитарне помоћи другим земљама.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: