Зашто је Русија пожурила да се ослободи дугова?

Русија је по свему судећи подигла своју политичку и финансијску независност на нови, виши ниво. Руска власт је одговорила на западне санкције и пад цена нафте гомилањем резерви којима може обезбедити своју финансијску стабилност. Строга дужничка дисциплина довела је до стања у коме је задуженост земље „мања од нуле“, саопштава RBK Daily.

Званична статистика показује да Кремљ сада лако може да измири све дугове ако то изненада буде потребно. Првог августа је укупан дуг земље (спољни и унутрашњи државни дуг) износио 16,2 билиона рубаља (248 милијарди долара) или 15% бруто домаћег производа (БДП), што је мало мање од 17,6 билиона рубаља (269 милијарди долара) или 16,2% БДП, колико Русија има на готовинским депозитима у Централној банци и комерцијалним банкама.

Русија мање дугује од Кине и САД

У овим бројкама није приказан комерцијални дуг, али чак и ако се он узме у обзир, руска економија опет изгледа боље него... Него сав остали свет! Услед глобалне финансијске кризе 2008. године многе светске економије су биле принуђене да узимају велике зајмове како би избегле рецесију. Према подацима ММФ-а, најбогатије земље су уједно и најзадуженије.

AFP

Укупан светски дуг је 2017. године достигао рекордна 184 билиона долара (225% светског БДП). Ако би се тај дуг поделио на све људе на планети, износио би 86.000 долара по глави становника. Три највећа дужника на свету су САД (256% БДП), Кина (254% БДП) и Јапан (395% БДП). На ове три земље отпада више од половине светског дуга. Њихов дуг је већи од њиховог удела у светској производњи.

„Што се тиче Русије, њен дуг је 2017. године износио 84% БДП, с тим што је од тога 71,5% комерцијални (или приватни) дуг, што износи 897 долара по глави становника“, рекао је Гајдар Гасанов, експерт Међународног финансијског центра у Москви. „Резерве Русије су ове године први пут премашиле 500 милијарди долара. То значи да руска економија може да обезбеди стабилност своје националне валуте у случају опасности од нових потенцијалних санкција у будућности“.

Да ли је ово стање било изнуђено?

Па ипак, таква политика има своју цену, кажу експерти. Резултат штедње средстава, уместо њиховог улагања у стимулисање економског раста, изазвао је даљу стагнацију, сматра Сергеј Суверов, старији аналитичар финансијске компаније „БКС Премьер“. „Раст бруто домаћег производа у првом полугодишту 2019. године износио је само 0,7%“, каже он. „То је довело до јединствене ситуације која указује на високу солвентност руских обвезница, али уједно и на мању привлачност за инвестирање у Русији. Инвеститори желе да виде економски развој, а њега нема“.

Са друге стране, таква економска штедња је могла бити изнуђено решење, сматра Антон Биков, старији аналитичар Центра за аналитику и финансијске технологије. „Таква политика је приморала власти да редукују социјална давања и повећају порезе, што не иде у прилог популарности садашње власти“, каже он. „Шта је могло подстаћи владу да спроводи овакву политику? Вероватно се у будућности очекује смањење државних прихода због све споријег темпа раста светске економије, и то у ситуацији када је приступ Русије западном инвестиционом тржишту затворен“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!