Суоснивачи руске криофирме деле замрзнута тела (да, добро сте прочитали)

Александaр Авилов/Moskva agency; Legion media
Не, ово није сценарио за хорор филм. У питању је жестоки сукоб у руској фирми за крионирање умрлих тела (јесте, постоји и таква фирма, али је све по закону). Један од сувласника је предузео очајнички потез да би опстао у овом бизнису.

Када је 2006. године осам поклоника трансхуманистичког покрета основало „КриоРус“, једину компанију у Русији која се бави замрзавањем тек упокојених људи и тек угинулих животиња у нади да ће у будућности бити могуће њихово оживљавање, нико није ни размишљао да ће се цео подухват овако завршити.

Валерија Удалова, која је учествовала у оснивању фирме, почетком септембра је тајно продрла у криоторијум (објекат за чување замрзнутих тела) и усред бела дана исекла зидове хангара ацетиленским генератором. На интернету се појавио видео-снимак где се види како неко помоћу крана покушава да из рупе у зиду извуче Дјуарове боце (контејнере за дуготрајно чување распадљивог материјала на ниској температури). У њима се налази неколико десетина тела „криопацијената“.

Удалова узнемирено хода унаоколо покушавајући да контролише цео процес. Из контејнера излази густа бела магла. То је азот у коме се тела чувају. Већи део је морао да се проспе, и да се у Дјуаровим боцама остави таман толико да буде довољно за транспорт тела у хоризонталном положају.

Натоваривши Дјуарове боце на два шлепера, Удалова је покушала да их пренесе у недовршено складиште удаљено неколико стотина километара, али није успела ни да изађе из насеља. На изласку ју је задржала полиција. Чак и крионисте из иностранства дубоко су узнемириле сцене на којима шлепери са огромним боцама стоје покрај пута у присуству полицајаца, а из контејнера и даље куља азот:

„Молим вас, јавите ако било шта чујете за КриоРус. Врло сам заинтересован и забринут због оног што се тамо десило“, писали су они на Telegram каналу посвећеном овој теми.

Ако би било потребно врло кратко објашњење, онда се може рећи да на овај начин суоснивачи руске криофирме деле своје предузеће после међусобног разилажења. Борба за „парче колача“ ушла је у критичку фазу и они су буквално почели да деле своје пацијенте, тј. замрзнута тела. Удалова је покушала да их превезе тако да не сазна њен бивши муж и пословни партнер Данила Медведев, али је наишла на отпор.

„Тај план је кован три месеца“, рекла је Удалова. Цео технолошки сложени процес (бушење отвора, утоварање и транспорт „пацијената“) трајао је 15 часова. И то није једини очајнички покушај који је она предузела у тежњи да поврати контролу над компанијом.

Од чега је све почело

У свету постоје још две велике компаније које поседују сопствене криоторијуме, и обе су у САД. То је легална делатност, мада не постоје одговарајућа научна истраживања, нити је било случајева оживљавања човека после замрзавања. Они који плаћају ову услугу верују да ће у будућности бити пронађен начин да поново оживе.

„КриоРус“ је једина криогена компанија у Европи, тако да је њена понуда јединствена на тржишту, па је и „пацијената“ било много. У криоторијуму ове фирме 2019. године више скоро да није остало слободних места (и поред тога што компанија не гарантује оживљавање). Према подацима са сајта компаније, у овом тренутку је уговор потписан са око 500 људи, и већ има преко стотину „криопацијената“ – 81 човек и 47 животиња. Уговор се склапа на 100 година уз аутоматско продужавање на сваких 25 година без доплате. Неко је крионисао цело тело, и то је коштало 36.000 долара, а неко само мозак (што је скоро двоструко јефтиније).

Током свих ових година популарност крионизације је расла. Компанија је отворила представништва у Санкт-Петербургу, Њујорку, Милану и Јужној Кореји, и сваког месеца је од потенцијалних клијената примала око 150 телефонских позива. Добила је чак и прве дужнике. „Један наш криопацијент је умро у Великој Британији и превезен је у наш криоторијум. Његов син нам је платио први део, 15% укупне суме, и сада продаје имање у Индији које вреди 300.000 долара да би измирио дуг“, испричала је Удалова у априлу 2019. године.

Први генерални директор је био Данила Медведев. Он се 2009. године повукао из непосредне управе, а заменила га је Валерија Удалова. Оснивачи су, међутим, били незадовљни развојем фирме па су 2019. године покушали да је отпусте.

„Смисао крионике је у томе да се развијају технологије за квалитетније похрањивање људи како би убудуће могли оживети. Због тога криофирма отприлике половину својих капацитета треба да троши на научна истраживања, а Валерија је трошила новац само на текуће послове. Ми смо имали очигледне примедбе на то што се за 10-15 година рада фирме квалитет чувања тела није побољшао“, објаснио је Медведев.

Али Валерија је одбила да се повуче и поред тога што је одлука изгласана. Ни контролу над банковним рачунима није хтела да препусти другоме. На истом састанку оснивача испливали су и други неочекивани детаљи. „Класична схема преотимања фирме, само у иновативној сфери као што је крионика“, окарактерисао је догађаје Алексеј Самикин, један од оснивача компаније „КриоРус“.

„Одлучила је да иде на све или ништа, и да украде све пацијенте“

Како се испоставило, још пре поменутог састанка Удалова је већ пренела један број уговора на ново правно лице које је под њеном контролом и заложила свој двособан стан у Москви да би за тај новац изградила нови велики криоторијум, негде „у недођији, у Тверској области“, како је рекао Медведев.

Поред тога, половину неуропацијената (простије речено, мозгове) она је из криоторијума у Московској области уочи састанка пренела у фабрику за производњу течног азота у Тверу, док се не доврши њен сопствени криоторијум.

Сазнавши за то, оснивачи фирме „КриоРус“ су тужили Удалову и очекивали су да ће на тај начин конфликт брзо бити решен. Али 2020. године је дошао коронавирус и процес је стао. У марту 2021. године Удалова је испред фирме „КриоРус“ тужила бившег мужа захтевајући да јој преда домен сајта и као компензацију исплати 5 милиона рубаља (69.000 долара). Суд није испунио њен захтев и одбио је њену жалбу.

„Валерија је дошла до закључка да ће јој сигурно бити одузета контрола над фирмом ако нешто не предузме, па је одлучила да иде на све или ништа и да украде све пацијенте и све Дјуарове боце“, прича Медведев.

„Ми сада покушавамо да установимо чији је то мозак“

Медведев сматра да је његова бивша жена из просторија које јој више не припадају украла пацијенте и опрему која се водила на његово име. „Валерија не плаћа више кирију за тај простор и не обезбеђује новац или течни азот за опслуживање криоторијума. У овом тренутку ми одржавамо криоторијум уз помоћ чланова породице појединих пацијената и из наших личних средстава“, описао је он странцима ситуацију у Telegram чету.

Данила Медведев, генерални директор „КриоРус“, прве фирме за крионирање у Русији.

Удалова одбацује све оптужбе за крађу: „Ми ништа нисмо украли, него је компанија одлучила да своју опрему пребаци из закупљеног простора на другу своју локацију“. Она тврди да се уговор о изнајмљивању просторија води на њу, те да је бивши муж фалсификовао уговоре о поседовању Дјуарових боца. Али све ће то поново да испита суд.

Полицајци који су у септембру задржали Удалову са десетином замрзнутих тела мало су се колебали, а затим су дошли до закључка да Дјуарове боце треба вратити тамо одакле су узеете. Медведев је са још једним активистом у области крионике регистровао другу фирму под називом „Отворена крионика“, и она се бави истом делатношћу као и „КриоРус“, па је на тај начин повратио контролу над половином криопацијената.

Тек предстоји процена штете нанете криопацијентима и криоторијуму. Просути течни азот кошта четврт милиона рубаља (3.500 долара), да се и не говори о штети која је нанета руској крионици у целини. Поред шлепера са Дјуаровим боцама које се „пуше“ тога дана је на путу заустављен и неугледни „Газель“. У њему није било мртвих тела, али је зато био мозак једног криопацијента, и засад се не зна којег. „Сада покушавамо да установимо чији је то мозак, јер он приликом крађе није имао документацију“, каже Медведев.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“