Којим земљама Русија продаје нафту?

Производно постројење Тјумењске нафтне рафинерије.

Производно постројење Тјумењске нафтне рафинерије.

Максим Слуцки/TASS
Половина извоза руске нафте усмерена је у Европу. Ако Европа уведе ограничења на увоз нафте Русија ће део тих испорука морати да преусмери у Азију.

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Русија је 2021. године извезла скоро 230 милиона тона сирове нафте у вредности од 110,1 милијарде долара, и то у 36 земаља. То су подаци које износи Федерална царинска служба Руске Федерације. Кина је била највећи купац руске нафте у последњих пет година. Прошле године су Кинези од Русије купили преко 70,1 милиона тона нафте (30,6% укупног руског извоза) у вредности од 34,9 милијарди долара.

На другом месту је Холандија (37,4 милиона тона, 17,3 милијарде долара), јер је она велико чвориште где се сировине из Русије даље усмеравају према земљама које су коначни корисници.

На трећем месту је Немачка. Она је увезла 19,2 милиона тона, што је коштало 9,3 милијарде долара. Све у свему, земљама Европске уније је током 2021. године испоручено 47% извезене руске нафте, што износи укупно 108,1 милион тона и вреди 50,9 милијарди долара.

Десет највећих увозника руске нафте у 2021. години (по количини):

1. Кина – 70,1 милион тона

2. Холандија – 37,4 милиона тона

3. Немачка – 19,2 милиона тона

4. Белорусија – 14,9 милиона тона

5. Јужна Кореја – 13,5 милиона тона

6. Пољска – 11,2 милиона тона

7. Италија – 8,9 милиона тона

8. САД – 7,4 милиона тона

9. Финска – 6,3 милиона тона

10. Словачка – 5,3 милиона тона

Шта се променило после почетка специјалне операције?

Когалим. Радник на територији Ватјоганског нафтног поља.

Прва земља која је изјавила да обуставља увоз руске нафте у вези са „војном операцијом“ у Украјини била је Канада. Она је један од највећих увозника нафте на свету. Додуше, од краја 2019. године Канада из Русије не увози више нафту, него само само нафтне деривате. И тај увоз је био мањи од 1%, будући да је 2020. године, према подацима Статистичке управе Канаде, вредност тих деривата износила 132 милиона долара, а 2021. године 277 милиона долара. Према томе, та одлука Русији није тешко пала, тако да се ради пре свега о политичком гесту.

И САД су почетком марта увеле забрану увоза нафте из Русије. Од укупног руског извоза у САД је одлазило 4,3% сирове нафте и 8,8% нафтних деривата. Бројке су сличне и из супротног смера, тј. када се погледа укупан увоз нафте у САД – из Русије се увозило 3% сирове нафте и 8% нафтних деривата.

Велика Британија је такође најавила да ће до краја 2022. године одустати од увоза руске нафте и нафтних деривата, а то је 8% њеног укупног увоза. У укупном билансу извоза Русије то је мање од 3%.

И Европска унија разматра нове санкције у сфери енергената, али за такву одлуку је потребан консензус. Засада се за ембарго залажу земље Балтика и Пољска, док су Немачка и Холандија против. Више од четвртине нафте која се увози у ЕУ стиже из Русије, тако да ће таква одлука тешко пасти европским потрошачима.

„Влада је и даље уверена да није могуће одрећи се извоза и увоза нафте“, рекао је портпарол немачке владе Штефен Хебештрајт.

И поред свега, с обзиром на могући нафтни ембарго у Европи, Русија проучава могућности преусмеравања својих сировина у Азију.

Може ли Азија да замени нафтна тржишта САД и ЕУ?

Приморски крај. Нафтна лука „Козмино“ намењена за пријем, складиштење и претовар нафте која долази системом „Источни Сибир-Тихи океан“.

Кина и даље највише нафте увози из Саудијске Арабије, али Русија испоручује Кини 30,6% своје извезене нафте, тако да је Пекинг за Москву најважнији увозник нафте, и по свему судећи количина испорука ће наставити да расте. Почетком 2022. године Русија и Кина су склопиле дугорочни уговор о испоруци 100 милиона тона нафте годишње (преко 700 милиона барела).

Индија је такође земља у коју се извоз нафте може увећати. Током 2021. године Русија је од укупног извоза Индији испоручивала само 2%, због великих трошкова транспорта. Индија откупљује нафту која је из Русије већ извезена али не може да нађе свога купца у Европи. У марту 2022. године Индија је четвороструко увећала увоз руске нафте и у овом месецу купује по 360.000 барела дневно.

„Руски извоз нафте и нафтних деривата у Индију већ се приближио вредности од 1 милијарде долара, а постоје велике могућности за повећање тог показатеља“, саопштио је потпредседник владе РФ Александар Новак. Две земље такође разматрају могућност преласка на купопродајне трансакције у рубљама и рупијама.

Постоји ли замена за руску нафту?

По мишљењу руских експерата, Европа ће тешко моћи да се у кратком року потпуно одрекне руске нафте, али је сасвим изводљиво да замени један део тих испорука и смањи зависност од увоза из Русије.

Међународна агенција за енергију (IEA) саопштава да само Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати имају слободне капацитете који могу да компензују смањење увоза нафте из Русије. Према оценама аналитичара, ако се укину санкције Ирану, онда ће извоз нафте из те земље током шест месеци моћи да порасте за милион барела дневно.

„Иран неће моћи брзо да компензује руску нафту, чак и ако те санкције буду сутра укинуте. Организација земаља извозница нафте и њихове савезнице (ОПЕК плус) не жури упомоћ Западу, тј. не повећава драстично производњу нафте“, каже политиколог Георгиј Бовт.

Поред чланова ОПЕК плус, производњу нафте могу да увећају и САД, Канада (налазишта су већином нафтни пескови, тј. експлоатација је компликована), Бразил и Гвајана (према оценама експерата, она за неколико година може да се нађе на листи двадесет највећих извозника нафте).

США помињу и Венецуелу као могућу замену за Русију (тренутно америчке санкције ограничавају извоз нафте из Венецуеле), јер њена високосумпорна нафта личи на руску. Али чак и ако Иран и Венецуела поново покрену испоруку нафте, експерти процењују да ће њихов заједнички извоз надоместити само 50% руске нафте.

Последице ембарга на извоз руске нафте

Москва. Радник на бензинској пумпи компаније Росњефт.

Садашња ситуација је већ проузроковала раст цена нафте (9. марта је цена мајских фјучерса за нафту марке брент достигла цену од 130 долара за барел, што је један од историјских максимума) и раст просечне цене бензина у Америци и Европи, која је скочила између 25% и 50% у односу на прошлу годину.

Према прорачунима JPMorgan, сада је са светског тржишта већ потиснуто око 4 милиона барела дневне испоруке руске нафте. У таквим условима аналитичари компаније прогнозирају да ће се крајем године цена на светском тржишту кретати око 185 долара за барел.

По мишљењу руског вицепремијера Александра Новака, уколико се Запад потпуно одрекне руске нафте „скок цена ће бити непредвидљив, нафта ће коштати преко 300 долара за барел, ако не и више“.

„Треба имати у виду да се количина увозне руске нафте на европском тржишту не може брзо надоместити. За тако нешто је потребно неколико година, и то ће знатно више коштати европске потрошаче. У таквом сценарију они ће извући најдебљи крај... Екстремно ће скочити цене на пумпама, цене струје и огрева. То ће се одразити и на друга тржишта, укључујући и америчко“, додао је он.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“