Шта је ДИГИТАЛНА РУБЉА и како je користити?

Дигитална рубља је дигитална форма руске националне валуте коју Централна банка Руске Федерације (Банка Русије) планира да пусти у оптицај као додатак постојећим облицима новца.

Дигиталне рубље ће се у облику дигиталног кода чувати у дигиталним новчаницима грађана и компанија. Новчаници ће се отварати на платформи Банке Русије, где ће се обављати и све остале операције са дигиталним рубљама.

За разлику од већ постојећих неготовинских рубаља (на картицама), које се чувају у различитим банкама, дигиталне рубље ће се чувани у Банци Русије. То подразумева њихово безбедно чување. Својим дигиталним новцем власник ће моћи да управља преко било које постојеће интернет-банке или мобилне апликације банке чији је он клијент. Свака рубља ће имати свој јединствени код, као и у случају обичних новчаница.

Трансакције у дигиталним рубљама ће се обављати као и обично, али само са једног дигиталног новчаника у други дигитални новчаник. Такође ће помоћу њих моћи да се плаћа роба у продавницама – преко QR-кода у апликацији банке у телефону, а у будућности помоћу бесконтактне технологије NFC.

Закон о дигиталној рубљи ступиће на снагу у Русији 1. августа 2023. године. Од тог дана Банка Русије и ограничени број кредитних организација и њихових сарадника почеће пробно коришћене дигиталних рубаља. Према процени надлежних агенција, обични грађани ће дигиталне рубље моћи у пуном опсегу да користе од 2025-2027. године.

Према речима гувернерке Банке Русије Елвире Набиулине, коришћење нове валуте ће бити на добровољној бази. Дигитална рубља ће представљати додатну могућност за грађане. „Ако желе, користиће је, а ако не желе, неће. Нико не планира никоме присилно да намеће дигиталну рубљу“, рекла је Набиулина.  

Зашто је потребна дигитална рубља

Нагли пораст броја дигиталних валута за Банку Русије као главно финансијско регулаторно тело у земљи значи смањену могућност утицаја на курс валуте и инфлацију, представљајући тиме ризик за стабилност финансијског система и функционисање државе. А Русија није једина земља која се суочила са овим проблемом у контексту све већег интересовања становништва за криптовалуте.

Дигитална рубља треба да пружи централизовану алтернативу биткоинима и алткоинима који не поседују никакве гаранције. За Банку Русије (као главни орган економске управе у РФ) то значи бољу контролу над оптицајем новца у земљи.

У пракси ће се на тај начин лакше контролисати буџетска трошења, јер ће се дигиталне рубље које су кодиране за одређену намену теже трошити за мито или у друге незаконите сврхе. Приступ информацијама о трансакцијама компанија и људи повећаће транспарентност система, а уједно омогућити праћење реалног износа који подлеже опорезивању и законитост трансакција које се спроводе.

На нивоу технологије то ће се одвијати на бази смарт-уговора – пословних договора који се реализују аутоматски чим наступе услови који су стране унапред прописале.

„Смарт-уговор ће садржати информације о уговорним странама, суми и условима њеног уплаћивања“ – наводи се у Концепту дигиталне рубље на сајту Банке Русије. Као једна од додатних варијанти коришћења смарт-уговора може се користити маркирање дигиталних рубаља које омогућава да се поставе услови за њихово трошење (на пример, путем одређивања конкретних категорија производа/услуга, које се њима могу платити) и праћење читавог тока оптицаја маркираних дигиталних рубаља.“

Притом је планирано да дигитална рубља, као и неготовинска, буде заштићена законом о банкарској тајни са изузетком пружања информација органима власти ради спречавања прања новца и финансирања тероризма. 

Предности дигиталне рубље

1. Дигиталне рубље ће се чувати на платформи Банке Русије, а не у комерцијалној организацији која може престати да постоји. Дигиталне рубље ће као гаранцију имати златне резерве и друге активе државе.
2. За коришћење дигиталних рубаља неће бити потребан интернет. Засад је технологија у процесу дораде, али у концепту дигиталног рубља се наводи да ће за обављање офлајн-трансакција, осим онлајн новчаника, клијенту бити потребан други новчаник у дигиталним рубљама на самом мобилном уређају. Његово пуњење биће могуће путем обичне уплате дигиталних рубаља са онлајн новчаника уз приступ интернету.
3. У случају крађе или нестанка дигиталних рубаља, постојање јединственог дигиталног кода омогућиће њихово брже проналажење и повратак власнику.
4. За руске грађане ће уплате и плаћања у дигиталним рубљама бити бесплатни. Максимална сума новца у дигиталном новчанику и максимална висина уплате биће 300 хиљада рубаља месечно (око 2.970 евра). То је трипут више од постојећег лимита на бесплатне трансакције у Систему Брзог Плаћања (СБТ, који функционише на основу броја мобилног телефона) од 100 хиљада рубаља.
5. За руски бизнис ће коришћење дигиталне рубље смањити трошкове трансакција, који, процењује се, неће бити већи од 0,3%. Тренутно достижу и 3% од суме плаћања.
6. Планирано је да увођење дигиталних рубаља и националних валута других земаља омогући прекограничне трансакције без система SWIFT (из којег су 2022. године искључене највеће руске банке).

„Преко 30 националних банака тренутно ради на националним дигиталним валутама“, саопштила је Олга Скоробогатова, прва заменица гувернера Банке Русије. „Мислим да брзина са којом су оне почеле да се баве овом темом указује на то да ће у року од 5 до 7 година неколико земаља сигурно добити свој националне дигиталне валуте. И тада ће бити могуће решавање питања директне интеграције. У том случају SWIFT нам можда неће бити потребан, јер се ради о другачијим технолошким односима.“

Тренутно дигиталну валуту интензивно користи Нигерија, а многе земље су покренуле пилот пројекте (Кина, Јужноафричка Република, Тајланд, Сингапур, Казахстан, Саудијска Арабија), преко двадесет земаља ради на увођењу дигиталне валуте (Индија, Немачка, Француска, Италија, Шпанија, Бразил, Канада, Турска, Аустралија). 

Недостаци дигиталне рубље

1. Неће се добијати камата на новац који стоји на рачуну у дигиталним рубљама ни кешбек за куповине, тј. дигиталне рубље ће бити подложне инфлацији. У њима неће моћи да се успостави штедња или да се узме кредит.
2. Не постоји стопроцентна гаранција за заштиту дигиталне рубље: могући су хакерски напади и преваре. Али помоћу кода новац ће бити лакше вратити.
3. Теоретски постојање кода омогућава државној банци да поставља ограничења на коришћење дигиталних рубаља, али засад се такав циљ не спомиње.