Који језици се говоре у Русији (поред руског)?

Русија је ризница многих богатстава, па и језичког богатства

Русија је ризница многих богатстава, па и језичког богатства

Наталија Носова
Нећемо набрајати све оне десетине различитих језика који се говоре у овој огромној и шароликој земљи. Рећи ћемо само да руски уопште није тако тежак ако се упореди са појединим од мање познатих и мање заступљених језика који се говоре у Русији.

Мислите ли да је тешко научити руски? С једне стране сте у праву. Многим странцима је тешко да усвоје слова „ы“ и „щ“, шест падежа, глаголски вид, глаголе кретања, итд. То заиста делује врло тешко и замршено.

Са друге стране, руски језик је „лаганица“ у поређењу са неким другим језицима који се говоре у Русији. Ако вам је тешко да научите шест руских падежа, шта онда рећи о учењу језика који има 44 падежа (или 46, како тврде неки лингвисти).

Језик који је немогуће научити

Да се разумемо, у питању је живи језик који говоре обични људи, и многи од њих нису никакви генијалци, али је табасаран свакако један од најтежих језика на свету. У руској Републици Дагестан (на Северном Кавказу) живи око 150.000 Табасаранаца. То је њихов матерњи језик.

У Карачајево-Черкесији (такође руској републици на Кавказу) живе Абазини. Њихово писмо има 71 слово (руско има 33, а енглеско 26 слова), и само шест слова су самогласници. Све остало су пискави и шуштави сугласници и њих има укупно 65. Зато је готово немогуће да разлике између свих тих сугласника препозна човек коме ово није матерњи језик. Према томе, „практично је немогуће самостално научити абазијски језик“, закључује сајт „Руска семјорка“. Ето видите!

Немојте само мислити да је Кавказ једини део Русије где се говоре егзотични језици. Ескими на Чукотки, на руском Далеком истоку, имају леп али изузетно тежак језик (има 63 глаголска облика). На пример, на ескимском се „интернет“ каже „ikiaqqivik“, што буквално значи „путовање кроз неколико нивоа“. Зар то није лепо?

Ипак се највише говори енглески

И Русији званично постоји преко 30 језика који имају статус државног језика. Према Уставу (члан 68), „републике [унутар Русије] имају право на сопствени државни језик“. Оне то право и користе. У Татарстану се у школама предаје татарски језик, а у Чувашији чувашки, итд.

То, међутим, не значи да су ови језици распрострањени. У попису из 2010. године становницима Руске Федерације између осталих је постављено и питање „Које језике говорите?“ После руског је најчешћи одговор „енглески“. Њега у Русији говори 7,5 милиона говорника или 5,48% испитаника. Није ни чудо, с обзиром да се енглески предаје готово у свим руским школама, а највећи језици мањина, као што је татарски, једва достижу 3%. Језици попут табасаранског или ескимског су и за Русе егзотични исто као и за странце.

На ивици одумирања

У том контексту је тешко рећи да ли слабо распрострањени језици у Русији опстају или одумиру. Заиста постоји опасност одумирања јер сви углавном говоре руски. „Људи који из заједнице која не припада руској националности сматрају да је руски језик кључ њиховог успеха у друштву и напредовања у животу“, написао је Сергеј Тетевосов, шеф катедре за теоријску и примењену лингвистику Филолошког факултета Московског државног универзитета (МГУ).

Другим речима, можете учити успаванке на ретком језику које вам је мајка певала док сте били мали, али руски језик вам је неопходан у великим градовима и због тога многи припадници етничких мањина углавном губе везу са својим етничким коренима. Тетевосов каже да то може нанети штету руској култури јер је „суштина руске идеје у уједињењу уз очување разноликости и омогућавање свим националностима да буду оно што јесу. У том контексту је важно сачувати и развијати језике свих народа који живе у овој земљи“.

Конфликт око језика

Са друге стране, многи етнички Руси негодују што се језик националне мањине предаје у регионалним школама у месту где они живе. На пример, откако је председник Путин изнео мишљење да је „недопустиво приморати човека [у школи] да учи језик који му није матерњи“, неколико стотина људи је протестовало против обавезног учења татарског језика у школама Татарстана.

„Ја разумем забринутост родитеља деце у Татарстану чији је матерњи језик руски“, каже Алексеј Козлов из Института за лингвистику Руске академије наука. „Зашто моја деца морају да уче језик који им није матерњи и на који нису навикла, и користе уџбенике за децу којима је матерњи језик татарски?“

Државна Дума РФ је 25. јула 2018. године усвојила закон који покушава да свима изађе у сусрет. У закону је прописано да у националним републикама постоји предмет „матерњи језик“, па они којима је матерњи језик руски могу да уче њега уместо татарског, бурјатског или табасаранског. На тај начин свако добија слободу избора, тако да ће судбину свих мањинских језика у Русији сада решавати националне мањине које ће бирати хоће ли да уче свој матерњи језик или не.

Овај чланак је део серије текстова „Зашто Русија..?” у оквиру које одговарамо на популарна питања о Русији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“