На каучу у обичном московском стану седе момак и девојка. Немају више од 16 година. У ваздуху се осећа мирис белог вина и нелагодност. Младић у уху има бежичну слушалицу. Његов отац и другови посматрају млади пар преко скривене камере и момку говоре шта да ради. Али, баш пре пољупца веза се прекида, јер је један од помоћника просуо кафу на апаратуру. На крају је син принуђен да све обави самостално.
Кад се веза поново успостави, видимо исту девојку у венчаници. За руку је држи исти онај момак, потпуно збуњен и потиштен. Лако се може закључити да је девојка затруднела и да је момак „као прави џентлмен” морао њоме да се ожени.
Ово је одломак из заједничког спота руске реп групе „Каста” и летонске рок групе Brainstorm за песму „О сексу”, која апелује на родитеље да више пажње посвете сексуалном васпитању деце. Иначе ће, пре него што успеју да се освесте, доћи непланирана трудноћа, а затим и брза свадба која обећава још бржи развод.
У Русији не постоје препоручени образовни материјали о сексуалном васпитању осим кратке лекције са веома уопштеним информацијама у уџбенику за 11. разред за предмет Основе безбедности живљења (ОБЖ). Знања о односима између мушкараца и жена, контрацептивним средствима и ризицима које носи секс без заштите ђаци су принуђени да стичу из оваквих спотова, играних филмова, компјутерских игара, порнографије и разговора са вршњацима.
Деца се притом нерадо обраћају родитељима, који и сами желе да избегну „непријатне разговоре” и децу са њиховим питањима преусмеравају на школе. Анкета Сверуског центра за испитивање јавног мњења показује да преко 60% руских грађана подржава увођење наставе сексуалног образовања у школе.
За време СССР-а ова тематика се у школама није спомињала, а лекција о репродуктивном процесу појавила се у совјетском уџбенику анатомије 1986. године.
2014. године руска Дума је усвојила Конвенцију о правима детета у којој се предвиђа увођење сексуалног образовања у школе. Наставни предмет још није уведен, а влада не може да се сложи око овог питања. Потпредседница владе Татјана Голикова рекла је тим поводом да о контрацепцији треба говорити већ у школи, али министарка образовања Олга Васиљева и дечји омбудсман Ана Кузњецова нису подржале ову идеју.
Увођење часова сексуалног васпитања компликује и закон из 2012. године „О заштити деце од информација које шкоде њиховом здрављу и развоју”, којим се забрањује да се деци до 16 година старости приказују и описују активности сексуалног карактера. Овај закон би потенцијално могао да буде примењен и против наставника, али неки су ипак спремни да ризикују.
34-годишња наставница енглеског језика Светлана пре две године је ученицима осмог разреда одржала ваннаставни час о сиди. У разговору се испоставило да скоро половина разреда води сексуални живот, али да нико не користи презервативе.
„На моје питање одговорили су да их је срамота да их купе. Рекла сам: Није вас срамота да купујете цигарете и алкохол, а срамота вас је да купите презервативе? Углас су рекли: Да” - присећа се наставница.
После тога она је одржала посебан разговор са женском половином разреда о начинима контрацепције и абортусу. Од родитеља није тражила дозволу да одржи овакав час.
„Родитељима се обраћамо ретко, а на децу се жалимо још ређе, јер свашта се дешавало. Једом смо сазнали да је дечака на кога су се наставници из наше школе жалили отац тукао и затварао у подрум. Након тога се трудимо да већи део проблема решавамо без родитеља”, каже наставница.
Наставница физике из Москве Дарја потврђује да понекад ни деца из добростојећих породица не знају основне ствари.
„Неке девојчице не знају да менструација и мокраћа долазе из различитих канала, не знају за тампоне ни за химен. Дечаци се стиде и плаше полуције и ерекције”, жали се она.
И додаје да у руским уџбеницима за ОБЖ и биологију постоје само уопштене информације о репродуктивном систему и сиди. Осим тога, многи наставници радије изостављају те лекције и прелазе на друге теме.
Александра Сотова, 25-годишња продавачица из Волоколамска, у августу ове године ће родити прво дете, девојчицу. Она би желела да сексуално васпитање њене будуће ћерке буде другачије од њеног.
„Говорили су нам да можемо затруднети од малтене било каквог додира момка”, каже она.
О контрацепцији су почели смислено да говоре тек у средњој школи, али са 16 година те информације нису биле актуелне за све ђаке, јер су у свакој групи већ биле 2-3 девојке које су затруднеле.
У школи су за разговор о моралу задужени свештеници, каже 26-годишња наставница-логопед Татјана Грибанова.
„Било их је двоје, поп и попадија. Говорили су да девојке не треба да носе панталоне, јер тако трљају стидне усне, од чега настају женске болести”, каже Татјана.
Ученицима су такође говорили да се наследне информације од свих жениних партнера преносе на дете и наводили су овакав пример: „Ако покушате да укрстите кобилу и зебру, а затим исту кобилу да спарите са коњем, родићете се пругаста ждребад.”
Ситуација у којој свештеник без дозволе епархије ученицима преноси своју личну „псеудонаучну” тачку гледишта је недопустива, каже шеф прес-службе патријарха московског и целе Русије Кирила Александар Волков.
„Овакве изјаве немају никакве везе са ставом цркве, то је приватно мишљење конкретног човека. У том случају родитељи имају пуно право да се пожале администрацији школе или епархији”, тврди он.
Притом сви доласци свештеника у школу организују се уз дозволу школске администрације.
„Школе често траже да учествујемо у васпитним процесима. Администрација и наставници понекад не знају шта да раде са моралним стањем деце са којим се свакодневно сусрећу”, објашњава Волков.
Часови сексуалног васпитања могу нанети штету дететовој психи - то је први и главни аргумент који наводе противници увођења оваквог образовања у школе.
Наставници и родитељи такође сматрају да је ова тема сувише интимна да би се о њој разговарало са другим људима и да тако нешто треба да се спомиње само у породици.
„Ми смо некако све научили без часова, и деца ће се научити на свом искуству” - ово је трећи најпопуларнији аргумент.
Сексуално васпитање 40-годишњег Алексеја, оца десетогодишње ћерке, прошло је помоћу видео-касета са еротским филмовима, часописа за одрасле и хришћанске литературе за децу.
„За нашу генерацију све је добро прошло. А данас су деца паметнија од нас, а имају и интернет”, уверен је он.
Тешко је утврдити ко је паметнији: родитељи са касетама или деца са интернетом. Али, још теже је проценити колико у Русији има стварних жртава сексуалног насиља и колико је међу њима малолетних. Па ипак, вести са насловима као што су: „У Москви тинејџери снимили силовање ученице маркером” и „Двојица мушкараца силовали малолетне девојчице” појављују се готово свакодневно у руским медијима.
Док једни дебатују о томе да ли је у школе потребно увести сексуално васпитање, активисти су одавно прешли у акцију на интернету.
Унеско је на руској друштвеној мрежи „Вконтакте” покренуо групу „Двор”. Ту се помоћу мемова преносе корисне информације о контрацептивним средствима, полним односима и начинима борбе против депресије.
Према речима сараднице одељења Института Унеска за информационе технологије у образовању Александре Илијеве, не ради се само о контрацептивним средствима и личној хигијени, него и о томе како се заштити од сексуалног насиља.
„Тинејџери треба да познају не само физиологију, него и да знају како рећи 'не' и од кога тражити помоћ ако неко на нас врши притисак”, сматра Илијева.
Њој је жао што групу практично не посећују одрасли. Илијева је уверена да би за родитеље и наставнике такође било корисно да прочитају и размисле о информацијама које се нуде, а затим да их пренесу деци.
Сексуалним „просвећењем” баве се и руски видео-блогери. Татјана Мингалимова, која на свом Јутјуб каналу обично интервјуише поп звезде, покренула је пројекат „Другарице”. Ту она са другарицама у кафићу разговара о првом сексуалном искуству, о врстама оргазма и највећим грешкама приликом секса.
Све ове теме се на специјалним радионицама и предавањима обрађују и са одраслима, каже стручњак за односе са јавношћу удружења Kinky Russia Јана Задорожнаја. Према њеним речима, техника секса није најважнија ствар.
„Ми људе пре свега учимо култури секса, што подразумева заштиту и обострану сагласност. Јер пре него што почнемо да учимо децу, морамо нечему да научимо и одрасле”, сматра Задорожнаја.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
