Ъ – најчудније слово руске азбуке: Чему служи кад не може да се изговори?

Sputnik
Ово слово нема гласовну вредност, тј. уопште се не изговара. Дакле, има само техничку функцију, али из неког разлога његово присуство у речи изазива код Руса врло предвидљив низ асоцијација, па чак улива и поверење!

Учећи руски језик странац се суочава са многим потешкоћама. Чак и ако му ћирилица није страна, ипак руска ћирилица има неколико специфичних слова.

Посебно су специфична два слова која се не изговарају. То су Ъ и Ь, тврди и меки знак. Она не могу да стоје на почетку речи (као ни слово Ы) и имају чисто „техничку“ функцију, тј. указују на изговор претходног и наредног слова.

Како саопштава „Ъ“...

Први број дневног листа „Комерсант“ од 23. јула 1909. године.

Кад Рус прочита фразу „Како саопштава ’Ъ’“, све одмах разуме, јер је слово „Ъ“ већ дуже време препознатљиви бренд и логотип издавачке куће „КоммерсантЪ“.

Ако се на Гуглу потражи слово Ъ, на првом месту неће бити ни лингвистички податак ни речник, него управо „КоммерсантЪ“. Ова издавачка кућа поседује пословни лист, неколико часописа и радио-станицу.

Сергеј Ходњев, уредник одељења за културу у „Комерсанту“, каже да му није познат случај у светској пракси да се неко издање препознаје само по једном слову. По скраћеници да, али не по слову, и то слову које се уопште не изговара!

У руском језику се реч „коммерсант“ не пише са тврдим знаком на крају. Откуд онда то слово у називу листа?

Наслеђе царске Русије

Слово се пре револуције 1917. године звало „Јер“ и писало се, између осталог, на крају речи после тврдог сугласника. У граматичком смислу тврди знак на крају речи најчешће је означавао да је дотични облик мушког рода: „Санкт-Петербургъ“, „понялъ“ („схватио сам/си/је“), „Д. Свифтъ“, итд. На натписима изнад трговачких радњи често су стајала презимена трговаца или називи продавнице: „Граммофоны А. Бухардъ“, „Салонъ“. Свака реч која се завршава тврдим сугласником писала се и штампала са меким знаком на крају: „журналъ“, „альманахъ“, итд.

Корице руског женског часописа „Дамский журнал“.

После револуције 1917. године извршена је реформа писма у оквиру које је слово „Јер“ на крају речи уклоњено. Тиме је знатно олакшан процес ликвидације неписмености и уштеђено је око 4% места у штампаним текстовима.

„Крајем 1980-их су оснивачи листа ’КоммерсантЪ’ дошли на идеју да направе ’психолошки мост’ између постсовјетског доба у време Перестројке и доба царске Русије“, рекао је Сергеј Ходњев за портал Russia Beyond. Циљ је био да се заборави совјетско искуство и централно-планска привреда, а да се оживи сећање на стару трговину која је постојала пре револуције 1917. године. Узгред, лист „Коммерсантъ“ је заиста постојао пре револуције, и такође је био посвећен пословним темама.

„Ъ“ као знак престижа

Правопис из царског периода свидео се и творцима савремене мреже продавница „МясновЪ“. Месара са таквим називом може се лако замислити на тржницама царског периода. И то данас није једини сличан пример.

Додатак „Ъ“ на крају речи семантички упућује на капитализам царског периода, а самим тим и на добру услугу и борбу за свог клијента. Насупрот томе, совјетске продавнице фактички нису ни имале конкуренцију.

Савремена функција слова „Ъ“

Поред писања на крају речи тврди знак је одувек имао и другу функцију – одвајао је префикс од корена ако се префикс завршава сугласником, а корен почиње самогласником. На пример, пре револуције су се речи „сэкономить“ (уштедети) и „двухаршинный“ (дугачак два аршина) писале овако: „съэкономить“ и „двухъаршинный“.

И та функција је реформом делимично редукована. Међутим, тврди знак је ипак остављен тамо где је заиста неопходан „сепаратор“ између префикса и корена, тј. где корен почиње јотом и ту јоту треба некако обележити. Додуше, и ту је било планирано да се уместо „Ъ“ пише апостроф, на пример, „об’езд“ (обилазак) и „об’явление“ (објава, оглас), али тај покушај није уродио плодом. Данас се у руском пише „объезд“ и „объявление“.

Правило писања тврдог знака у савременом руском језику гласи отприлике овако. Тврди знак се пише између префикса и корена, али само ако корен почиње словима Е, Ё, Ю и Я. Наиме, та четири слова после меког сугласика означавају самогласник, а после самогласника и на почетку речи означавају две фонеме: јоту и самогласник. Према томе, ако се реч „подъезд“ (улаз, прилаз), где корен почиње јотом [podjezd], напише без тврдог знака („подезд“), онда ће се изговарати без јоте на почетку корена [podezd], а таква реч у руском језику не постоји.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“