Ы – Зашто је потребно ово чудно слово и како се оно користи у руском језику?

Леонид Гајдаиј/Мосфильм, 1965
Слово Ы се не пише на почетку речи и не звучи лепо. Многи му се чак и подсмевају. Како се „јери“ појавило у руском језику и када се пише?

ЪЫЬЭЮЯ – то су слова која изазивају главобољу и друге тегобе чим неко почне да учи руски језик. Додуше, ЭЮЯ не праве толики проблем, а о тврдом и меком знаку смо већ писали. Остаје да објаснимо „јери“, тј. Ы, слово које се тешко изговара и није лако схватити где се и због чега пише.

Операција „Ы“

Сцена из филма „Операција Ы и други доживљаји Шурика“  („Операция Ы и другие приключения Шурика“)

Први се слову Ы подсмевао култни совјетски редитељ Леонид Гајдај. У једној од најпознатијих совјетских комедија „Операција ’Ы’ и друге Шурикове авантуре“ једна новела је посвећена овом слову. У тој новели је Ы оличење неумесности читаве операције неспретних криминалаца који покушавају да инсценирају крађу на складишту. Један глупи лик предлаже да се операција назове „Ы“ и овако то образлаже: „да се нико не досети“.

Ако потражите „Ы“ на Гуглу, управо овај филм ће бити међу првим резултатима, па тек после њега чланак о слову „Ы“ на Википедији.

Данашња омладина не познаје добро совјетске филмове и другачије доживљава слово Ы. На инернету се оно користи као знак за смех „Ыыыыы“, као некаква руска верзија енглеског LOL. Додуше, ако Рус жели да изрази осмех или смех, углавном користи заграду, док слово „Ы“ чешће означава саркастичан подсмех као реакцију на глупу шалу. Пробајте да истурите доњу вилицу напред и изговорите „Ыыыы“, па ће вам све бити јасно.

Порекло

Слово Ы води порекло из старословенске ћирилице коју су у 9. веку саставили Ћирило и Методије или њихови ученици (данас се сматра да су Ћирило и Методије саставили глагољицу, а њихови ученици ћирилицу). Русија је 988. године примила хришћанство, а са хришћанством и богослужбене књиге написане словенским писмом. У прасловенском периоду је глас Ы (то јест И после тврдих сугласника) постојао у свим словенским језицима. Временом су Чеси, Словаци и јужни Словени почели да га изговарају као данашње И, а Руси, Пољаци, Украјинци, Белоруси и Русини су га у неком виду задржали. У пољском језику се тај глас обележава словом Y, а у украјинском словом И.

ЖИ и ШИ пиши словом И

То је једно од првих правила које уче деца у руским школама. Шуштави сугласници Ж и Ш су увек тврди, што значи да се после њих чује Ы („жизнь“ – живот, „машина“ – аутомобил), али се ипак пише И. Зашто? Зато што су ти исти сугласници у староруском били меки, па се у правопису усталило И, и задржано је чак и када се изговор променио, тј. када су Ш и Ж временом постали тврди.

Још већи је проблем са фонемом Ц, која је у староруском језику такође била мека па је временом постала тврда. Зато се у корену речи још увек пише И, иако се чује Ы („цифра“, „цилиндр“). Ту има неколико изузетака у којима се ипак пише ЦЫ. Постоји фраза у којој су набројани сви ти изузеци, и она се учи у свим руским школама: „Цыган на цыпочках цыплёнку цыкнул цыц“.

То је у корену речи, али у суфиксима се често појављује комбинација ЦЫ. На пример, у суфиксу који означава припадност: „курица – курицын“ (кокошка – кокошкин). Узгред, тако су настала многа презимена, на пример „Солженицын“. Поред тога, у наставцима косих падежа се увек пише ЦЫ („улицы“ – улице), и у придевима на -ый: „куцый“ (кратак, кус).

Слово Ы у страним именима и топонимима

Често се необичне комбинације са словом Ы срећу у позајмљеницама из каквкаских и туранских језика азијских народа. У тим случајевима не важе раније наведена правила, чак се може писати и Жы и Шы. На пример, у кавкаским топонимима: град „Шымкент“.

Такво писање је везано за историју односа Руске империје са суседима или за освајање Сибира. На пример, у Русији постоји република „Тыва“ чији је главни град „Кызыл“, на Уралу постоји брдо „Ыджыдпарма“, а у Јакутији река „Ыгыатта“. Током вишедеценијског постојања Совјетског Савеза усталило се такво писање сличних топонима и имена, иако се у изворним руским речима Ы никада не пише на почетку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“