- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram, који је удобнији и безбеднији од Facebook-a! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Кроз историју руске лексикографије
Први речници руског језика састављени су крајем 18. века. Били су то лексикони црквених израза, а такође речници Академије наука у којима је направљен покушај да се састави својеврсна карта порекла свих речи полазећи од њиховог корена. Такви речници су имали мање од 50.000 речи.
Владимир Даљ је у 19. веку укључио преко 200.000 речи у свој чувени „Речник живог великоруског језика“. Он је као основу изабрао такозвани руски књижевни језик и додао црквенословенске изразе који су коришћени само у писаним текстовима. Даљ је први у овом речнику сакупио огроман број народских израза који су се користили само у говору.
У 20. веку је састављено још неколико речника. У њима је број речи варирао од 50.000 до 120.000. Аутори нису имали јединствен став о томе да ли изведенице истог корена треба третирати као засебне речи. У руском језику има око 40.000 различитих корена.
Данашње стање
Најактуелнији и најкомпетентнији извор података о саставу савремене лексике је „Велики академски речник руског језика“, који у 30 томова садржи око 150.000 речи. Сматра се да управо толико речи фигурира у данашњем нормираном руском говору.
Ради поређења, Оксфордски речник енглеског језика садржи око 400.000 речи, али лингвисти углавном не праве таква поређења јер је сваки речник специфичан. На пример, у академском речнику руског језика су одражене само савремене речи, док се у енглеском Оксфордском речнику могу пронаћи све речи од 1150. године, укључујући и застареле изразе који више не постоје у језику, као и лексику америчке и канадске језичке норме.
„Ако уз оних 150.000 речи савременог руског књижевног језика додамо, на пример, и изразе из руских дијалеката, добићемо око 400.000 речи...“, каже један од аутора академског речника, лингвиста Људмила Кругљикова.
Да ли су све речи у употреби?
Користи ли сваки Рус свих 150.000 речи? Сасвим је извесно да не користи. Сматра се да образован човек у просеку користи 10.000 речи, и од тога 2.000 активно. Људи у чијој професији се користе посебни изрази могу у свом вокабулару имати још око 2.000 таквих речи.
Thomas Wright
Песник Александар Пушкин био је један од рекордера по броју коришћених речи. Средином 20. века је објављен „Речник Пушкиновог језика“ на коме се радило деценијама. Аутори су анализирали песникова дела и све друго што је написао, и саставили су речник који садржи око 21.000 речи. Сматра се да је Пушкин утемељивач савременог руског књижевног језика, јер је он увео у писани текст народске речи које до тада нису коришћене у књижевним делима.
Колико има речи страног порекла?
Ж. Мишел
Руски језик је прихватио позајмљенице из многих језика. Грчке речи су дошле заједно са хришћанством, а туранске са татарско-монголском најездом. За време Петра Првог руски језик је запљуснула бујица европских речи у разним областима науке, поготово везаних за бродоградњу и морнарицу, али и за друге сфере живота.
Француски језик је у 19. веку практично постао други језик руског племства. У Пушкиновом језику има око 6% позајмљеница, од тога 52% из француског, око 40% из немачког и само 3,6% из енглеског.
У совјетском периоду је излазио „Речник страних речи“. Он је садржао око 23.000 израза страног порекла. „Речник страних речи савременог руског језика“ из 2014. године садржи већ 100.000 речи.
Алексеј Федосејев / Sputnik
У 20. веку огромну већину позајмљеница су чинили англицизми, а после распада Совјетског Савеза они су потпуно преовладали. Сматра се да позајмљенице чине преко 50% речи савременог руског језика, и 70% од тога су англицизми. И уз све то, број позајмљеница непрекидно расте. „Стране речи се прилагођавају систему, а позајмљени корени добијају руске афиксе. На пример ’постить’ (слати поруку), ’смайлик’ (смајли), ’океюшки’ (ок, важи), ’лайкать’ (лајковати), па чак и ’облайканный’ (засут лајковима)“, истиче Кругљикова.