На пример, страни студент треба да се обраћа предавачима по имену и патрониму, да у обраћању избегава речи „профессор“ или „учитель“, да се навикне на наставу суботом (да-да, у Русији сви ђаци и студенти имају суботом наставу!), да зими одлази на наставу иако је температура испод -25 степени Целзијуса и да му за све те подвиге не следује медаља. Али чак и ако се усвоје све особености руског образовања, ипак остаје још једна препрека, а то је да се правилно и лепо на руском исприча шта је човек постигао и научио у овој прелепој земљи. Погледајмо изблиза неколико најважнијих глагола који ће помоћи да се преброди ова потешкоћа.
1. Глагол УЧИТЬСЯ служи за означавање места где се неко школује. Обавезно иде уз локатив. Користите овај глагол уколико желите да испричате о земљи где се школујете, о вашој образовној установи, факултету и години на којој студирате.
На пример:
- Где ты у́чишься? – Я учу́сь в университе́те на экономи́ческом факульте́те на пе́рвом ку́рсе.
– Где студираш? – Студирам на универзитету, на економском факултету, на првој години.
2. Глагол ЗАНИМАТЬСЯ има два значења: а. спремати се за часове/вежбања; б. посветити своје снаге и своје време хобију / одређеној области знања. У првом случају после глагола долази локатив (факултативно, јер не морате прецизирати место где учите или радите домаћи), а у другом инструментал (обавезно!).
На пример:
а) Студе́нты занима́ются в библиоте́ке по́сле ле́кций: де́лают дома́шнее зада́ние, повторя́ют материа́л, чита́ют кни́ги.
а) Студенти уче у библиотеци после предавања: раде домаће задатке, обнављају градиво и читају књиге.
б) – Чем ты занима́ешься в свобо́дное вре́мя?
- Я занима́юсь та́нцами и рисова́нием. Это моё хо́бби.
б) – Чиме се бавиш у слободно време?
– Бавим се плесом и цртањем. То ми је хоби.
3. Глаголи УЧИТЬ-ВЫУЧИТЬ формирају пар несвршеног и свршеног вида и имају следеће значење: усвајати и запамтити одређену информацију, често напамет. Ови глаголи захтевају да објекат буде у акузативу. Данас људи ретко оптерећују своје памћење (све имају на телефону!), али ипак понекад морају да науче градиво које је рађено на часу, нове речи или текст омиљене песме.
На пример:
- Ты вы́учила но́вые слова́ из те́кста?
- Да, я учи́ла их весь ве́чер и наконе́ц вы́учила!
– Јеси ли научила нове речи из текста?
– Да, учила сам их цело вече и најзад научила!
Несвршени вид глагола УЧИТЬ може да се користи и са предметима: «Мы учи́ли матема́тику, фи́зику, хи́́мию в университе́те» („На универзитету смо учили математику, физику и хемију“). Свршени вид глагола ВЫУЧИТЬ, међутим, са значењем постизања резултата, у овом контексту неће бити уместан. Нешто је могуће „выучить“ ако објекат учења има одређене границе. Другим речима, није могуће „выучить“ (научити у потпуности) математику, јер она као предмет нема граница. Али могуће је „выучить“ неку област из математике (неки њен заокружени део). Пазите, руски и сваки други језик је могуће „ВЫУЧИТЬ“, али у том случају овај глагол значи да сте одлично савладали дотични страни језик:
На пример:
- Твой ру́сский великоле́пен!
- Спаси́бо! Я вы́учил его́ за три го́да в Росси́и.
– Твој руски је изванредан!
– Хвала! Научио сам га за три године у Русији.
ВЫУЧИТЕ наши новые (или уже знакомые) глаголы, ЗАНИМАЙТЕСЬ русским языком и УЧИТЕСЬ, неважно где, главное с пользой и удовольствием!
(НАУЧИТЕ наше нове или већ познате глаголе, БАВИТЕ се руским језиком, и није важно где УЧИТЕ, важно је да имате од тога користи и да то радите са задовољством!)
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
