Како изгледа повратак у школу деце у удаљеним местима Русије (ФОТО)

Образовање
АНА СОРОКИНА
У школу хеликоптером? Или можда ирвасима? Погледајте како почиње нова школска година за школарце из удаљених крајева земље.

Школски хеликоптери

Руска арктичка зона је огромна област са мало путева и пуно тундре. Северни номадски народи узгајају ирвасе, селећи се са места на место са својим породицама. Сада у земљи има више од 20.000 номада који живе широм Арктика. То су Ненци, Долгани, Евенки и други етнички народи. А шта је са децом, питате се?

У Русији су сва деца обавезна да иду у школу и деца номади нису изузетак. У раним совјетским годинама, пре око једног века, за њих су била развијена два система образовања. Први, најчешћи, били су интернати, када су се родитељима и кућама враћали само током летњег и зимског распуста.

Да би покупиле ученике, регионалне власти организују посебне „школске хеликоптере“. Крајем августа хеликоптер лети изнад тундре у потрази за децом сточара - узгајивача ирваса, покупи их и одвезе у школу.

Интернати се налазе у оближњим селима или градовима и не разликују се од осталих руских школа, осим што деца овде не само да уче, већ и бораве.

Ако породица има стан или рођаке у насељу, они могу да живе у њему, а не у студентском дому. Понекад у тундри остају само мушкарци, док жене иду у насеље са децом.

Номадске школе

У неким руским областима постоји још један образовни концепт у тундри - номадске школе. То значи да се школа „креће“ заједно са групом узгајивача ирваса. У овом случају деца дуже остају са својим породицама и не мењају драстично средину у којој живе. Поред математике, физике и руског језика, ђаци у тундри уче традиционалне занате, мудрост одгајивања ирваса и локални језик. Ове школе су класификоване као огранци сеоских школа и оснивају се на званични захтев номадских бригада или заједница. За малу децу могу се организовати и номадски вртићи.

Данас у Русији постоји само око 40 номадских школа у којима учи око 500 деце: у Тајмиру, Јакутији, на Јамалу и другим областима. Уколико ученик планира да настави школовање, обично иде у средњу школу у интернату, јер је тамо образовање боље. Понекад се нуди мешовити редовни и ванредни облик образовања. Последњих година појавио се облик образовања на даљину.   

У међувремену, модерне номадске школе изгледају као мобилне јединице са столовима, таблама и техничким просторијама унутра. Све ово се лако може раставити и превести на следеће место на санкама и ирвасима.  

Школе у ​​тајги

Становници града често сањају о животу у тајги, али то само звучи романтично. У Сибиру има много села у којима нема школа, једноставно зато што тамо мало људи живи. Али, деца и даље морају да уче и, понекад је пут до школе право сналажење. 

Гулнара Колдашева из села Сибиљаково у Омској области превози свог сина Ајдара чамцем преко реке Иртиш до села Курманово, одакле ће га школски аутобус одвести до средње школе у ​​селу Бутаково. Ајдар ће се вратити кући истим путем.

Село Бољшаја Речка у подножју планине Сајан је последње насеље у области, где се завршава пут и почиње непроходна тајга. Ту се налази најмања школа у Краснојарском крају са само 15 ученика!

У многим одељењима има само једно или двоје деце.

У удаљеним областима Сибира и Урала, где постоје путеви, децу у школу возе школски аутобуси и мини комбији ГАЗ.

Школарци понекад стигну бициклом или пешке (ако је довољно топло).

Да ли су ваша деца задовољна чиме и како долазе у школу? Ако не, прочитајте им неке од горе наведених прича!