Главни узрок настанка Москве: Страственост руских кнезова

Река Москва.

Река Москва.

pastvu.com/Џозеф Андреас Вејс
Романтика, љубомора и смрт супарника одиграле су важну улогу у оснивању руске престонице. Погледајмо како је настао град који средином септембра слави 870. рођендан.

Изградња Москве је последица жестоког конфликта између сизерена и вазала, а страственост њених владара јој је помогла да се брзо развија.

Оснивање Москве се по традицији приписује кнезу Јурију Долгоруком из Суздаља. Већ одавно се сматра да је град основан 1147. године. Управо се те године Москва први пут помиње у руском летопису као место где се кнез Јуриј састао са другим владаром једне од неколицине руских кнежевина које су тада биле у константном конфликту.

Јуриј Долгоруки.

Првобитно, међутим, земља са селима на месту где се Москва данас налази није припадала кнезу него бољару Степану Кучку. Кучко је пао у немилост Долгоруког и осуђен је на смрт уз конфискацију свих имања.

Страствени кнезови

Према појединим сведочанствима која су нам позната из дела чувеног руског историчара 18. века Василија Татишчева, оснивање Москве се темељи на љубавној причи. Према Татишчеву, Кучкова жена је била љубавница кнеза Долгоруког. Кад је кнез отишао да ратује, Кучко је остао код куће и стрпао у затвор своју сопствену супругу, планирајући да потпуно окрене леђа Долгоруком и побегне у Кијев код његовог непријатеља. Међутим, кнезу је дојављено да је његова љубавница утамничена, због чега се он разгневио, вратио и погубио бољара.

Кучковој деци је судио син Јурија Долгоруког Андреј, један од познатијих кнезова Старе Русије који је наследио Јурија. Сматра се да он никада није заборавио очеву увреду и планирао је да се освети касније када су Кучкова деца организовала Андрејево убиство.

Бољар Кучко. Сцена из филма „Јуриј Долгоруки“ (1998).

Кучково име је касније дуго везивано за Москву. До 15. века је у центру Москве постојао рејон који се звао Кучково поље.

Мала тврђава

Пре поменутих догађаја, када је кнез Јуриј још био на власти, подигао је дрвену тврђаву на месту где се данас налази Кремљ. Она није била велика – зидови тврђаве су били дугачки око 500 метара, а подигнута је са циљем да брани Суздаљску кнежевину од узурпатора из суседних западних кнежевина.

Москва је саграђена на месту где су се у оно доба укрштали важни путеви. Захваљујући томе град је временом постајао све већи и све важнији.

Московски Кремљ за врема Ивана Калите, 1921, Музеј Москве. А. Васњецов

Према археолошким подацима, на територији Москве су постојала насеља око 1.000 година пре наше ере. Највероватније су припадала угрофинским народима. У 9. веку наше ере на њихово место су дошли Словени.

Москва – дом за медведе

Поједини научници изводе топоним „Москва“ из неких угрофинских језика. Многи се слажу да је град добио назив по истоименој реци. Али како је река добила име?

По мишљењу историчара Стефана Кузњецова, реч „Москва“ води порекло од угрофинских речи „maska“ (медвед) и „ava“ (насип). То би значило да је Москва била место где је обитавала медведица, која је могла бити тотемска животиња тамошњих племена.

Присталице словенског и балтичког порекла речи „Москва“ најчешће повезују овај топоним са древном речју за влагу и мочвару, с обзиром на специфику терена. У средњевековној Русији су многи доводили овај назив у везу са речју „Мешех“ („Мосох“), како се звао један од Јафетових синова. Тако је руска историја била уклопљена у шири међународни контекст.

Успон Москве

Москва је основана средином 12. века, а за само 200 година је постала водећа руска кнежевина у доба монголске доминације у Русији. Толико брз напредак још увек збуњује историчаре. Обично се сматра да је најважнији фактор везан за географски положај. Кнежевине и градови око Москве налазили су се у самом центру руске територије и били заштићени од непријатеља захваљујући околним племенима и врло актуелним трговачким путевима.

Књижарице на Спаском мосту у 17. веку. А. Васњецов

Ипак, постоје и други разлози. Москва је била мали град на периферији. Њени владари су били тога свесни и схватали су да се могу ослањати само на сопствену иницијативу, или говорећи савременим језиком – на свој предузетнички дух. Он је и постао покретачка снага развоја Москве.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: