Москва слави 870. рођендан: Како се „Трећи Рим” мењао кроз историју?

147. – Москва се први пут помиње у историјским летописима

Оснивач Москве Јуриј Долгоруки. Цртеж историчара В. Верешчагина

У древном Ипатјевском летопису сачуване су речи суздаљског кнеза Јурија Долгоруког упућене кнезу Свјатославу: „Дођи код мене, брате, у Москву”. Када је Свјатослав дошао Јуриј је приредио велику гозбу. Чак је и средњовековна Москва била добро место за забаву.

Иван Грозни. / С. Ростворовски (1858-1888)

Музеј ликовних уметности у Јекатеринбургу

Друга половина 15. века – Кремљ се поново гради

Московски Кремљ од белог кречњака.

Едвард Гертнер / Дворац Шарлотенбург

Временом је Москва јачала и мењала изглед. Уместо првобитног дрвеног утврђења кнез Дмитриј Донски (1359-1389) је изградио нови Кремљ од кречњака. Тако је Москва добила назив „белокамена”.

Међутим, кнез Иван III је сматрао да кречњак није довољно чврст материјал. Између 1485. и 1495. године италијанске архитекте су градиле нови Кремљ од црвене опеке. Тада је московски Кремљ добио свој данашњи изглед.

1547. – Иван Грозни крунисан за цара

Иван Грозни. / С. Ростворовски (1858-1888)

Музеј ликовних уметности у Јекатеринбургу

После политичких сукоба, ратова и интрига које су трајале деценијама Москва је постала водећа политичка сила у Русији, а Иван Грозни је крунисан за цара. Москва је у том периоду гвозденом царевом руком управљала целом државом. Тада је, као последња нада православних хришћана, добила назив „Трећи Рим”.

1561. – изграђен Храм Василија Блаженог

Храм Василија Блаженог (Храм Покрова Пресвете Богородице) није највећи храм у Москви, али је зато најпознатији и најбоље одражава дух Москве. Налази се на Црвеном тргу и састоји се од девет мањих цркава. Свака од њих је посвећена посебном светитељу. Храм је саграђен по наредби Ивана Грозног, поводом освајања Казања и ширења Русије ка истоку.

1610-1612 – Пољаци заузели Москву

Кузма Мињин позива Русе да се уједине и ослободе Москву од Пољака. / Михаил Песков

Музеј уметности у Самари

За време Смутног доба почетком 17. века Пољаци су заузели Москву након што их је позвао један од табора који су се борили за власт. То је трајало све до 1612. године, када је народна војска под вођством Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског ослободила град. Наредне године је започело ново доба – кнез Михаил Романов је крунисан за цара.

1712. – Москва више није престоница

Сенатски трг у Санкт Петербургу, новој руској престоници. / К. Лудвиг

Ермитаж

Петар I је 1712. године пренео престоницу у свој вољени Санкт Петербург. Али то не значи да се у Москви више ништа значајно није догађало – овде су и даље крунисани руски императори.

1755 – У Москви отворен први универзитет у Русији

Прва зграда Московског универзитета.

Дмитриј Смирнов

Први универзитет у Русији отворен је у Москви 1755. године захваљујући највећем руском научнику тога доба Михаилу Ломоносову. Московски државни универзитет (МГУ) је и данас најбоља високошколска установа у Русији.

1812. – Наполеонов поход и пожар у Москви

Наполеонова војска после пораза у Русији.

Жан Луј Ернест Месоније

1812. године у Русију је продрла војска Наполеона Бонапарте. Након вишемесечних битака француски император је успео да уђе у Москву, али је затекао празан и запаљен град.

Московљани су запалили свој град да би отерали непријатеља. То им је и успело – Наполеон је убрзо напустио Москву и био је приморан да се повуче.

1920-1930 – Совјетско доба и изградња Москве

Тверска улица је у совјетско доба носила назив Улица Горког.

Фјодор Кислов/TASS

Бољшевици су 1918. године вратили престоницу у Москву. Као главни град нове социјалистичке државе Москва је морала да се промени. Комунисти су свим силама модернизовали град у складу са новом државном идеологијом.

Совјетска власт је срушила многе цркве, а међу њима и чувени Храм Христа Спаситеља. Урбанистички план града је промењен – срушене су старе улице и проширени главни магистрални путеви као што су Тверска улица и Нови Арбат. Уведен је и нови систем градског превоза. У периоду од 1920. до 1930. године у Москви су се појавили аутобуси, тролејбуси и метро.

1941-1942 – Црвена армија однела победу у Бици за Москву

7. новембар 1941. Совјетска војска маршира ка линији фронта.

Самариј Гурариј/TASS

Битка за Москву трајала је од октобра 1941. до јануара 1942. године. То је била прва победа Руса у Другом светском рату (1941-1945). Немачке трупе су већ продрле дубоко у совјетску територију, али су у близини Москве наишле на јак отпор.

Била је то херојска страница у историји Москве – 7. новембра 1941. године у Москви је одржана свечаност поводом годишњице Октобарске револуције иако је немачка војска пришла граду на свега неколико километара. Војници су марширали од Црвеног трга до линије фронта, где су зауставили окрутног непријатеља и тако спасли совјетску престоницу.

1980 – Москва је домаћин Олимпијских игара

Олимпијска маскота Миша узлеће на небо на церемонији затварања Олимпијских игара у Москви.

Семјон Мајстерман, Николај Науменков/TASS

Највећи спортски догађај у историји Москве биле су летње Олимпијске игре одржане 1980. године упркос међународним геополитичким превирањима. Совјетски Савез је 1979. године ушао у Авганистан, па је Олимпијаду у Москви бојкотовало око 50 држава.

И поред тога, Олимпијада је успешно одржана а олимпијски Мишка је постао једна од најпознатијих спортских маскота. На церемонији затварања многи су плакали гледајући маскоту како узлеће на небо. Уочи ових Олимпијских игара изграђени су многи спортски објекти. Међу њима је и комплекс „Олимпијски” – највећа затворена арена у Москви.

1991. и 1993. – Москва је сведок жестоких политичких сукоба

Руски војници у тенку испред зграде руског парламента у Москви. 6. октобар 1993.

AP

Почетком 90-их година политички немири су захватили и Москву. Комунисти „тврде линије” су 1991. године покушали да изазову државни преврат против совјетског лидера и реформатора Михаила Горбачова. Покушај је пропао када се војска придружила њиховим противницима.

1993. године Москва је била сведок жестоког насиља. Конфликт између председника Бориса Јељцина и парламента изазвао је сукобе у којима је убијено најмање 120 људи. Тачан број убијених још увек није познат. У овом сукобу војска је била на Јељциновој страни – пуцала је на Бели дом из тенкова први и, надајмо се, последњи пут у руској историји.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!