Углавном су познати највећи ратови у којима је Русија учествовала током протеклих пар векова. Мање је познато шта су страни војници и официри мислили о својим руским непријатељима у току борбених дејстава.
Отаџбински рат 1812. године
Спектакуларна победа у Отаџбинском рату 1812. била је највећи тријумф руског оружја све до Другог светског рата. Наполеон је заузео Москву, али су Руси ипак приморали француску армију да се повуче, чиме је цела Наполеонова кампања окончана.
Николај Самокиш / Википедија
У Толстојевом роману „Рат и мир“ дат је упечатљив опис војничког живота у Русији, али је храброст руских војника неочекивано похваљена и са непријатељске стране.
Наполеон Бонапарта:
„Најубојитија армија не може успешно ратовати против целог народа који је одлучио да победи или да умре […]. Сви људи руске националности напустили су своје куће када су видели да се приближавамо. Наилазили смо само на напуштена или спаљена села. Одбегли житељи су формирали одреде који су се борили против наших стражара. Они се никада нису сукобљавали са нашим трупама, али су заробљавали све људе из наших редова који су им пљачкали куће или су заостали за војском.
Кримски рат
Русија је од 1853. до 1856. ратовала против војног савеза Француске, Велике Британије и Османлијског царства. Изгубила је рат, али су и овога пута непријатељи документовали храброст руских војника.
Роџер Фентон, један од првих војних фотографа
„Земљу су сваког дана све гушће прекривали шатори и сваког дана су се Руси темељитије припремали за отпор армији када крене у напад […] Видели смо како руски официри стоје на грудобрану не плашећи се непријатељске ватре и показују својим људима на коју страну да пуцају […] Први напад Француза је очигледно био неуспешан. Њихова ватра је час јењавала, час поново постајала интензивна. У једном тренутку смо кроз дим видели да је барјак постављен на врх Малакофа и сви смо повикали: ’Најзад су стигли на редан’. Али брзо смо схватили да то није тако. Барјак су поставили Руси – или да нас изазову, или, што је вероватније, да дају својим батеријама до знања да је тај положај још увек у поседу руске војске како га не би гађале“.
Руско-јапански рат
Руско-јапански рат (1904-1905) једини је рат у модерној историји у коме је европска земља поражена од неевропске државе. За Русију је рат са Јапаном означио почетак распада, који је на крају довео до краха империје. Али, тај рат је изнедрио готово невероватну легенду о руском редову Василију Рјабову.
Рјабов је, према причи, мобилисан и упућен у руски пук који се налазио у Манџурији. Он је био познат међу војницима по томе што је врло добро имитирао кинеске и јапанске војнике, чисто из забаве.
Једном се понудио да прерушен у кинеског сељака оде у извиђање. У повратку су га Јапанци заробили, саслушали, а затим погубили.
Ту би се прича могла завршити, али јапански капетан који је саслушавао редова Рјабова био је толико импресиониран његовом храброшћу да је написао цедуљу руској команди, и оставио је на неутралној територији, а ту цедуљу су козаци пронашли тако да је текст данас познат:
„Наша армија не може да не искаже искрену жељу уваженој руској армији да ова васпита што више таквих војника достојних поштовања. Наша симпатија према овом заиста храбром и угледном војнику, пуном осећања дуга према отаџбини, достигла је највиши могући ниво“.
Први светски рат
У Првом светском рату је Русија ратовала заједно са Француском и Великом Британијом против Централних сила – Немачке и Аустроугарске. Тај рат је био велико искушење за руске војнике јер је њихова рововска борба била отежана револуцијом на фронту, у сопственим редовима. И поред пољуљаног духа руске армије и бројних случајева дезертерства поједини руски војници су ушли у историју захваљујући својој невероватној храбрости.
George H. Mewes / Википедија
Пештер Лојд, војни коментатор аустријског листа
„Било би смешно говорити о руским пилотима са презрењем. Руски пилоти су опаснији од француских. Они су хладнокрвни. Они можда нису толико доследни у својим нападима као Французи, али су у ваздуху Руси непоколебљиви и могу без панике да подносе велике губитке“.
Немачки генерал Максимилијан фон Посек
„Руси су често јуришали на наше митраљезе и артиљерију, чак и када је њихов напад био осуђен на неуспех. Они нису обраћали пажњу на моћ наше паљбе, нити на своје губитке […] Руска команда, међутим, не користи увек ту значајну предност“.
Немачки генерал Гинтер Блументрит
„У одбрани је руска царска армија била тврдоглава и отпорна. Они су огромном брзином мајсторски правили одбрамбене положаје. Руски војник је испољио изузетну вештину у ноћним операцијама и шумским борбама, и увек је радије бирао борбу прса у прса. Његове физичке потребе су мале, а његова способност да непоколебљиво пркоси кажњавању заиста је запањујућа“.
Други светски рат
Совјетски Савез је поднео огромне жртве у Другом светском рату. Руси још увек памте победу у том рату као велики подвиг народа који се немачко-фашистичким окупаторима супротставио са великим пожртвовањем, често и са храбрим презирањем сопственог живота. Понекад је непријатељ умео да цени ту тежњу за победом.
Немачки фелдмаршал Паул Лудвиг Евалд фон Клајст
„Руси су од самог почетка показали да су првокласни ратници. Наш успех у првим месецима рата може се објаснити квалитетнијом припремом. Када су Руси стекли ратно искуство постали су првокласни војници. Они су се борили са изузетном упорношћу и невероватном издржљивошћу“.
Генерал Франц Халдер, 1938-1942. начелник генералштаба копнених трупа Вермахта
„Изгледа да непријатељ на иницијативу нове команде, а такође можда и под утицајем Енглеске, улаже све напоре како би задржао линију фронта и онемогућио нам даље напредовање на исток. Руска војска се бори веома жестоко, као и раније“.