Почетак 20. века био је тежак период за руске Јевреје. Било им је дозвољено да живе само у границама територије на коју су се раширили, а и погроми Јевреја су били честа појава. На пример, 1905. године у нападима везаним за политичке нереде погинуло је око 800 Јевреја.
Територијална ограничења су укинута после Фебруарске револуције 1917, али су Јевреји као и све друге националности доста страдали у Грађанском рату (1918-1921) када су наоружани одреди обеју страна некажњено пљачкали, гонили и убијали људе.
Global Look Press
Према статистици, у Грађанском рату је погинуло око 200.000 Јевреја. После рата када је совјетска власт ојачала, почело се размишљати о решавању „јеврејског питања“.
Стаљинов избор
Јосиф Стаљин је концентрисао сву власт у својим рукама 1924. године. Постоје приче да је он био јудеофоб, али је он одлучно одбацивао такве тврдње, а за антисемитизам је говорио да је то „наслеђе канибализма“. Па ипак, био је свестан да нешто треба предузети када је реч о совјетским Јеврејима.
После Октобарске револуције, из класних побуда се негативно гледало на трговину и ситне занате (чиме су се Јевреји највише бавили). Због тога су власти планирале да Јевреје преоријетишу на земљорадњу.
Стаљин је тежио да разбацано јеврејско становништво концентрише на једној конкретној територији и да им додели националну аутономију, тј. оно што су имале многе друге совјетске националности. Стварање посебног „социјалистичког сионизма“ требало је да реши унутрашња питања и уједно да помогне Москви у конкуренцији са синонистичким пројектом Палестине, који је тада био у експанзији. Само је било питање где сместити ту „Обећану Земљу“?
Кримска Калифорнија
Прва варијанта се појавила 1926. године када је Москва подржала Јеврејску аутономну област на Криму, услед чега се на ту територију преселило око 96.000 јеврејских породица.
Овај пројекат је подигнут на међународни ниво када је 1929. године СССР потписао споразум са добротворном организацијом „American Jewish Joint Distribution Committee”. Тако је обезбеђено 1,5 милиона долара годишње за финансирање „Кримске Калифорније“ и пресељење Јевреја у тај регион.
СССР је почео на Криму да опрема комуне за Јевреје. Све је добро почело. Формирано је неколико комуна које су ефикасно обављале сетву и развијале сточарство. Међутим, ускоро се појавио проблем: локално становништво је позавидело Кримским Јеврејима због обилне финансијске помоћи. Тада су почели погроми и озбиљни нереди на полуострву.
Резервни план
Getty Images
Стаљин је био незадовољан. Полако је затворио „Кримску Калифорнију“ и припремио нови план који се састојао у пресељењу Јевреја у удаљено подручје Сибира, где је било много земље, а није било разлога за сукобе.
Прве јеврејске породице су 1928. године почеле да се селе у слив реке Амур недалеко од насеља Тихоњкаја („веома тиха“). Ту је временом никао град Биробиџан (6.000 км источно од Москве). Он је постао престоница Јеврејске аутономне области.
Званични совјетски јеврејски часописи објављивали су стихове и бајке посвећене овом региону, познатом и као „Совјетска Палестина“ – нови завичај народа без земље.
Шта је кренуло наопако?
Међутим, ни тај пројекат није отишао много даље од паралелних натписа на јидишу и руском језику на јавним местима. Пут до Биробиџана је био изузетно дуг и тежак, а сеоба је лоше организована. Није био јасан ни статус овог региона. То није република, него само аутономна област Хабаровског краја са недефинисаним привилегијама. Стаљин је 1935. године одлучио да овом региону не додељује стварну аутономију.
Global Look Press
Штавише, Стаљин није дозволио Јеврејима из иностранства да се доселе у ту област, чак ни током 1930-их када су многи Јевреји покушавали да побегну из европских земаља где су били у опасности од нацизма. Совјетски лидер је чак и погубио многе функционере Јеврејске области – и пре Другог светског рата, и после.
Данашња ситуација
Коначно је 1948. године основана држава Израел. Она је за совјетске Јевреје била далеко привлачнија од далеког региона у Северној Азији. Израел је постао противник СССР-а и све до Стаљинове смрти је био скептичан када је реч о помоћи Јеврејима.
„Стаљин је сам уништио Јеврејску аутономну област као национално уточиште [јеврејског народа]“, закључио је историчар Валериј Гуревич у својој књизи посвећеној овом региону.
Јеврејска аутономна област још увек постоји, а у Биробиџану сада живи око 75.000 становника. Према попису из 2010. године Јевреји чине само 1% становништва. Данас, непуних 90 година после првог покушаја решавања „јеврејског питања“ очигледно је да план стварања „Далекоисточне Палестине“ није успешно реализован.