Цар-топ у Московском кремљу уписан је у Гинисову књигу рекорда као највеће оруђе на свету које испаљује топовску ђулад. Свако ђуле је било тешко 800 кг, топ је тежак 40 тона, а да би се преместио са једног места на друго морало га је вући 200 коња.
Овај топ има калибар 890 милиметара. На свету постоји артиљеријско оруђе већег калибра, на пример мерзер у Великој Британији и „Литл Дејвид” у САД – оба ова оруђа имају калибар 914 мм, али то су минобацачи, а не топови, што значи да је Цар-топ у Кремљу непревазиђено артиљеријско оруђе своје врсте.
Поред тога, треба имати у виду да су поменути минобацачи произведени у 19. и 20. веку, када су коришћене (релативно) модерне технологије, док је Цар-топ изливен од бронзе 1586. године. Направио га је Андреј Чохов у Москви руском техником ливења.
Топ је направљен у време владавине цар Фјодора Ивановича, сина Ивана Грозног. На топовској цеви је приказан цар како седи на коњу, са круном на глави и жезлом у руци. Изнад цара је изливен натпис: „Божијом милошћу цар и велики кнез Фјодор Иванович, владар и самодржац целе Велике Русије“. Постоје још два натписа. У једном се наводи ко је направио топ, а у другом да је топ направљен на царев захтев.
Постоји мишљење да је топ добио свој назив зато што је на њему приказан цар, али је ипак популарније тумачење да је тако назван због огромних размера, што је било крајње необично за оно време.
Да ли се некад пуцало из Цар-топа?
Појединци су тврдили да је Чохов направио свој топ као средство помоћу кога би странци могли стећи утисак о моћи московске државе, а не ради примене у борбеним дејствима. Према тој теорији, топ није био предвиђен за коришћење и никада се из њега није пуцало. Међутим, за време рестаурације 1980. године топ су прегледали стручњаци из Артиљеријске академије и нашли су у њему остатке барута. Тако су дошли до закључка да се из овог топа бар једном пуцало.
Према нашим сазнањима, Цар-топ није направљен искључиво ради пропаганде. Он је био постављен на специјално постоље на Црвеном тргу и требало је да се користи за одбрану Кремља са истока, али никада није примењен у стварним борбеним дејствима. Топ је у 18. веку премештен у Арсенал кремља.
У време Наполеоновог похода 1812. године у Москви је избио пожар када је уништен дрвени носач. Касније је направљен гвоздени. Тада су направљена и топовска ђулад која сада стоје испред топа. Она имају декоративну сврху и сувише су велика да би била примењена чак и у Цар-топу.
Поред Цар-топа постоји и Цар-звоно. О њему читајте у нашем следећем прилогу.