Московски кремљ, центар руског времена и простора

На карти Москве у центру се налази тачка где откуцава главни часовник Русије и где је у земљу забијен знак нултог километра. Од те тачке и данас, као и увек, почиње рачунање руског времена и руског простора. Кремљ није само историјски центар Москве, него и духовни и државни симбол Русије.

25 призора Московског кремља. Цела историја Русије, оваплоћена у споменицима различитих епоха, крије се у тим зидинама од опеке. из средњег века је остао „Цар топ“, из времена Петра Великог потиче Оружејна палата, а из совјетског периода Конгресна дворана и Маузолеј. Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

У Успенском храму Московског кремља су крунисани сви руски цареви од Ивана IV до Николаја II. Овде се из столећа у столеће умножавају ризнице драгоцености и оружја. Одавде је град у пламену посматрао Наполеон, који умало није однео победу у Отаџбинском рату 1812. И поред свих пожара и ратова Московски кремљ је увек био и остао центар државне моћи и најзначајнија руска грађевина. Свако столеће је оставило свој печат на Кремљу, почев од времена Јурија Долгоруког и Дмитрија Донског. Из средњег века је, рецимо, остао „Цар топ“, из времена Петра Великог потиче Оружејна палата, а из совјетског периода Конгресна дворана и Маузолеј. Цела историја Русије, оваплоћена у споменицима различитих епоха, крије се у тим зидинама од опеке.

Не, није могуће описати ни Кремљ, ни његове назубљене зидине, ни тамне његове пролазе, ни велелепне дворце... То треба видети, само видети... Треба осетити све што они говоре срцу и мислима!

Љермонтов

Историја самог Кремља почела је у 12. веку, када је племе Кривича изградило на Боровицком брду малу дрвену тврђаву. Утврђење је више пута горело и обнављано, и стално је било на путу непријатељских најезди. Најпре је било од дрвета, затим од белог камена, да би тек крајем 15. века уз помоћ италијанских неимара задобило изглед на који смо навикли. Цар Иван III опасао је тврђаву зидинама и подигао здања која су и предодредила садашњи изглед Кремља: палату Грановитаја и три храма: Успенски, Благовештенски и Архангелски. Тада је саграђено и 20 кула које су чувале град.

Иван III је рашчистио терен око Кремља, уклонивши убоге дрвене кућерке и наредивши да се на месту одбрамбеног рова направи трг. Тај трг није одмах постао „Црвен“. Најпре је то била обична пијаца, која је никла сама од себе на празном тргу. Због опасности од пожара није било дозвољено да се било шта гради од дрвета, тако да је била дозвољена само продаја робе из руке у руку и на лаким тезгама. У то доба је ово место добило назив Торг (од речи „торговать“ – трговати).

Назив Црвени трг није настао због боје кремаљских зидина, него због необичне лепоте (на руском „Красная площадь“, првобитно значење: „красни трг“), а први га је тако назвао цар Алексеј Михајлович. Тада трг још увек није био калдрмисан. Па ипак, и поред свих мера предострожности, трг је до почетка 19. века стално горео, због чега је добио још један назив: „Пожар“.

Трг је скоро сасвим престао да се мења откако је за изградњу почео да се користи камен. Од тога доба из године у годину откуцава часовник на Спаској кули, светлуцају драгуљи у полутами Дијамантског фонда, а о празнику се на тргу одржава парада. Дуго би се могао описивати сваки културно-историјски споменик у Кремљу и око њега, али боље је угледати се на Михаила Јурјевича Љермонтова, који још као јункер хусарског пука у своме делу „Панорама Москве“ пише: „Не, није могуће описати ни Кремљ, ни његове назубљене зидине, ни тамне његове пролазе, ни велелепне дворце... То треба видети, само видети... Треба осетити све што они говоре срцу и мислима!“

Кремљ као место становања

Московски Кремљ је, пре него што ће постати музеј, дуго био место становања. Последњи станари напустили су га тек 1961.

Становништво је напустило Кремљ већ у 11. и 12. веку, када су се занатлије и трговци преместили у варош изван кремаљских зидина. Званично је Кремљ постао резиденција московских кнезова тек у другој половини 13. века и у почетку у њему нису живеле само угледне личности.

Улазак у тврђаву је био слободан све до успостављања совјетске власти. Последњи руски цареви нису често свраћали у московску резиденцију (јер је од времена Петра Великог престоница Русије био Санкт Петербург) и зато је било могуће узети бесплатну карту и прошетати се чак и по кремаљским дворцима.

Назив Црвени трг није настао због боје кремаљских зидина, него због необичне лепоте (на руском „Красная площадь“, првобитно значење: „красни трг“).

После Октобарске револуције из Кремља су исељени сви монаси и црквена лица, срушени су манастири Чудов и Вазнесењски, а на територији тврђаве заједно са Лењином су се настанили чланови највише партијске номенклатуре, њихове породице, њихово обезбеђење и војна лица. Поред двораца нове станаре су добиле и кремаљске куле, храмови, па чак и звоник Ивана Великог. Најпознатији станари Кремља у совјетском периоду били су Стаљин, Троцки, Дзержински и други.

Сви станари су после наредбе Никите Хрушчова из 1955. полако почели да се селе, а сам Кремљ је поново отворен за посетиоце.

Шта обавезно треба урадити приликом посете Кремља

  • Сликати се испред храма Василија Блаженог. Дело неимара Барме и Постника од давнина „позира“ сликарима и фотографима. Храм је изграђен по наредби Ивана Грозног када је освојен Казањ, и градитељи су се својски потрудили да задовоље захтевног наручиоца. Свих десет престола освештани су у част празника везаних за дане одлучујућих битака. Поред храма стоји споменик „грађанину Мињину и кнезу Пожарском“, истакнутим учесницима Московске битке 1612, а у близини је „Лобно место“ на коме су у почетку објављивани царски укази, а затим су вршена погубљења.
  • Видети Мономахову капу у Оружејној палати. Раније је Оружејна палата била радионица при царском двору где су се окупљали вешти мајстори за прављење уметничких дела од метала и дрвета. Поред рукотворина произведених у самом Кремљу збирка садржи и егзотичне експонате из различитих земаља, добијене на поклон од страних амбасада. Управо ту се могу видети Мономахова капа, трон Ивана Грозног и колекција Фабержеових јаја.
  • Чути откуцавање часовника на кулама. Први часовник појавио се на кули у 16. веку, а већ почетком наредног столећа часовници на кулама су умели да свирају. Данас се они навијају аутоматски, а раније је у просторији дозиданој уз кулу живео мајстор који је свакодневно проверавао механизам и чистио часовник.
  • Видети смену страже. Московска стража је у почетку стајала испред Маузолеја, а затим је премештена испред Гроба незнаног јунака у Александровском врту. Сваког дана и сваког часа од 8:00 до 20:00 може се видети како марширају војници Председничког пука.
  • Погледати дијаманте и царске круне у Дијамантском фонду. Овде у полумрачним салама изложене су породичне драгоцености царева које се чувају од 18. века.

Текст на руском на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“