Московски кремљ, центар руског времена и простора

У Успенском храму Московског кремља су крунисани сви руски цареви од Ивана IV до Николаја II. Овде се из столећа у столеће умножавају ризнице драгоцености и оружја. Одавде је град у пламену посматрао Наполеон, који умало није однео победу у Отаџбинском рату 1812. И поред свих пожара и ратова Московски кремљ је увек био и остао центар државне моћи и најзначајнија руска грађевина. Свако столеће је оставило свој печат на Кремљу, почев од времена Јурија Долгоруког и Дмитрија Донског. Из средњег века је, рецимо, остао „Цар топ“, из времена Петра Великог потиче Оружејна палата, а из совјетског периода Конгресна дворана и Маузолеј. Цела историја Русије, оваплоћена у споменицима различитих епоха, крије се у тим зидинама од опеке.

Историја самог Кремља почела је у 12. веку, када је племе Кривича изградило на Боровицком брду малу дрвену тврђаву. Утврђење је више пута горело и обнављано, и стално је било на путу непријатељских најезди. Најпре је било од дрвета, затим од белог камена, да би тек крајем 15. века уз помоћ италијанских неимара задобило изглед на који смо навикли. Цар Иван III опасао је тврђаву зидинама и подигао здања која су и предодредила садашњи изглед Кремља: палату Грановитаја и три храма: Успенски, Благовештенски и Архангелски. Тада је саграђено и 20 кула које су чувале град.

Иван III је рашчистио терен око Кремља, уклонивши убоге дрвене кућерке и наредивши да се на месту одбрамбеног рова направи трг. Тај трг није одмах постао „Црвен“. Најпре је то била обична пијаца, која је никла сама од себе на празном тргу. Због опасности од пожара није било дозвољено да се било шта гради од дрвета, тако да је била дозвољена само продаја робе из руке у руку и на лаким тезгама. У то доба је ово место добило назив Торг (од речи „торговать“ – трговати).

Назив Црвени трг није настао због боје кремаљских зидина, него због необичне лепоте (на руском „Красная площадь“, првобитно значење: „красни трг“), а први га је тако назвао цар Алексеј Михајлович. Тада трг још увек није био калдрмисан. Па ипак, и поред свих мера предострожности, трг је до почетка 19. века стално горео, због чега је добио још један назив: „Пожар“.

Трг је скоро сасвим престао да се мења откако је за изградњу почео да се користи камен. Од тога доба из године у годину откуцава часовник на Спаској кули, светлуцају драгуљи у полутами Дијамантског фонда, а о празнику се на тргу одржава парада. Дуго би се могао описивати сваки културно-историјски споменик у Кремљу и око њега, али боље је угледати се на Михаила Јурјевича Љермонтова, који још као јункер хусарског пука у своме делу „Панорама Москве“ пише: „Не, није могуће описати ни Кремљ, ни његове назубљене зидине, ни тамне његове пролазе, ни велелепне дворце... То треба видети, само видети... Треба осетити све што они говоре срцу и мислима!“

Кремљ као место становања

Московски Кремљ је, пре него што ће постати музеј, дуго био место становања. Последњи станари напустили су га тек 1961.

Становништво је напустило Кремљ већ у 11. и 12. веку, када су се занатлије и трговци преместили у варош изван кремаљских зидина. Званично је Кремљ постао резиденција московских кнезова тек у другој половини 13. века и у почетку у њему нису живеле само угледне личности.

Улазак у тврђаву је био слободан све до успостављања совјетске власти. Последњи руски цареви нису често свраћали у московску резиденцију (јер је од времена Петра Великог престоница Русије био Санкт Петербург) и зато је било могуће узети бесплатну карту и прошетати се чак и по кремаљским дворцима.

После Октобарске револуције из Кремља су исељени сви монаси и црквена лица, срушени су манастири Чудов и Вазнесењски, а на територији тврђаве заједно са Лењином су се настанили чланови највише партијске номенклатуре, њихове породице, њихово обезбеђење и војна лица. Поред двораца нове станаре су добиле и кремаљске куле, храмови, па чак и звоник Ивана Великог. Најпознатији станари Кремља у совјетском периоду били су Стаљин, Троцки, Дзержински и други.

Сви станари су после наредбе Никите Хрушчова из 1955. полако почели да се селе, а сам Кремљ је поново отворен за посетиоце.

Текст на руском на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.