Сви физички напади на Лењина: за живота и у смрти

Историја
ОЛЕГ ЈЕГОРОВ
Сахранити Лењина или не? У руском друштву и штампи поново су се распламсале страсти око ове теме. Лењиново тело, које је вероватно најпознатији јавности доступан леш, увек је привлачило пуно пажње и чак је више пута било мета напада...

Безбрижан лидер 

Док је био на челу совјетске државе, Лењин није био посебно забринут за своју личну безбедност. Обично га је пратио само један телохранитељ. Да ли је Лењин мислио да је неповредив? Први пут су на његов аутомобил испаљени хици у јануару 1918. године. Напад су организовали монархисти. Убрзо после тога откривен је и спречен још један покушај атентата. А већ у августу 1918. године Лењин замало није изгубио живот од метка терористкиње Фани Каплан, али се брзо опоравио. 

Међутим, тек је један необичан инцидент навео Лењина да ангажује пристојан одред телохранитеља. 1919. године Лењинов аутомобил су у предграђу Москве зауставила шесторица наоружаних људи, бандита који су планирали да украду ауто, који је тада био ретко превозно средство у Москви, а био им је потребан за пљачку банке. Када су Лењин, његова сестра и његов лични возач и телохранитељ изашли из аутомобила, он је рекао: „Шта се дешава? Ја сам Лењин!” Али бандити га неким чудом нису добро чули, нити су препознали вођу. Украли су аутомобил, документе и новац, и побегли. После овог догађаја Лењин је наредио да га увек прати одред стражара. Међутим, овај напад је био последњи, барем за његовог живота.  

Најомраженији леш 

Лењин је умро 21. јануара 1924. године и убрзо после тога његово тело је смештено у маузолеј на Црвеном тргу. Први напад на његово тело догодио се 10 година касније, 19. марта 1934. године. Један човек је ушао у маузолеј и покушао да пуца у Лењиново тело, али је промашио и одмах извршио самоубиство. Био је то Митрофан Никитин, пољопривредник. Разочаран због корупције и глади које су владале у новоформираној држави, он је желео да унакази Лењиново тело у знак протеста. Код њега је пронађена порука у којој је објаснио мотиве свог чина, али је она одмах склоњена у Стаљинову приватну архиву. „Пробудите се, шта радите? Куда сте одвели нашу земљу? Све се сурвава у амбис”, стоји у поруци. Детаљи о овом нападу објављени су тек 90-их година.  

25 година и један дан касније, 2. марта 1959. године, један човек је покушао чекићем да разбије стакло на Лењиновом саркофагу, али без успеха. Међутим, у јулу 1960. године грађанин Минибајев попео се на саркофаг и разбио га ударцем ноге. Комадићи стакла су се забили у Лењинове руке и лице, при чему му је оштећена десна обрва. Стакло је морало да буде уклоњено помоћу пинцете и средства за чишћење, а лице је потпуно реконструисано. Током истраге Минибајев је признао да је од 1949. године ковао план како да унакази Лењиново тело. 

После овог инцидента стакло на саркофагу је ојачано, тако да 1966. године 59-годишњи пензионер није успео да га разбије мацолом. 

Непознати атентатор 

Необично је што је јавности доступно мало или нимало информација о даљем животу људи који су извршили напад на Лењиново тело. Они су на неки начин нестали. Последњи познат и најкрвавији напад, који је однео животе невиних људи, такође се завршио тако што је нападач дословно нестао у ваздуху.

1. септембра 1973. године одељење из једне московске школе дошло је у посету Лењину на Дан знања. Тада још нису постојале строге антитерористичке мере: људи који су улазили у маузолеј остављали су своје торбе, али није било претреса. Један човек је ходао поред групе деце и стражар је мислио да је то један од њихових учитеља. Када је пришао саркофагу, завукао је руку у свој капут и уследила је снажна експлозија. На месту је убијен пар из Астрахања који се налазио недалеко од саркофага. Стражари поред саркофага су задобили контузије, четворо деце је тешко повређено, а нападач је сам себе разнео у комаде. Само делови руку и глава су пронађени на месту трагедије, бар према званичној верзији. Делови докумената који су касније пронађени указују на то да је нападач раније одслужио 10 година затвора, али ова информација није доказана. Саркофаг и тело су били неоштећени. 

Био је то последњи озбиљан напад на Лењиново тело. У постсовјетској Русији само лудаци су покушавали да се петљају са спомеником: 2010. године један човек се попео на трибину маузолеја и гласно позивао да се тело сахрани, а маузолеј уништи. Када је приведен, утврђено је да је тражен због пљачке и физичког напада. Касније исте године један човек је бацио ролну тоалет папира и памфлет на маузолеј. Одведен је у психијатријску болницу. А 2015. године неки политички активисти су сипали свету водицу на маузолеј, али било је потребно само неколико секунди да их стража маузолеја одведе. „Дижи се и иди”, узвикивали су активисти. Али Лењин је још увек тамо!